Carina

• Carinsko zastupanje
• Privremeni uvoz
• Tranzit
• Slobodne zone
• Carinsko skladištenje
• Aktivno oplemenjivanje
• Pasivno oplemenjivanje
• Poštanski saobraćaj
• Putnički promet
• Uvoz polonih vozila

Uvoz polonih vozila

Pod pojmom upotrebljavano vozilo podrazumevaju se sva ona vozila koja su bila registrovana i od čije je prve registracije prošlo najmanje 6 meseci.

Potrebno je da priložite svu dokumentaciju na osnovu koje će se na nesumnjiv način izvršiti pravilna identifikacija motornog vozila. To pre svega znači da treba da priložite saobraćajnu dozvolu (ukoliko nije u pitanju original, onda kopiju morate overiti u inostranstvu u sudu ili kod notara).

Kao dokaz o kupovini treba da podnesete original fakturu ili kupoprodajni ugovor (zavisno od načina kupovine). Ukoliko se kao dokaz o kupovini podnosi kupoprodajni ugovor na istom mora biti overa potpisa prodavca od strane nadležnog organa (npr. sud, notar). Ukoliko je podneta originalna faktura kao dokaz o kupovini, carinarnica neće zahtevati njenu dodatnu overu od strane nadležnog organa.

Ono što svako treba još da znate je i to da, vozila u našu zemlju mogu ući sa redovnim ili privremenim registracionim oznakama (ZOLL, IT..).

Ako nameravate da trajno ili privremeno uvezete automobil, potrebno je da prilikom ulaska u zemlju prijavite vozilo, na samom graničnom prelazu, radi sprovođenja odgovarajućeg carinskog postupka.

Tom prilikom carinik će obratiti pažnju na elementarne stvari. Primera radi, da li se prema svim karateristikama vozilo po Carinskoj tarifi može svrstati kao motorno vozilo ili da li na vozilu postoje eventualna oštećenja. Ako je vozilo u takvom stanju da ga nije moguće svrstati prema Carinskoj tarifi kao motorno vozilo, njegov ulazak u zemlju neće biti odobren.

Prilikom prijave vozila na graničnom prelazu ne zahteva se podnošenje kompletne dokumentacije, jer je uvoznik dužan da je priloži uz JCI (jedinstvenu carinsku ispravu), prilikom podnošenja zahteva za sprovođenje određenog carinskog postupka.

Kada je reč o upotrebljavanim putničkim i teretnim motornim vozilima, ono na šta treba obratiti pažnju je da se takva vozila pre podnošenja deklaracije za stavljanje u slobodan promet, stavljaju u postupak carinskog skladištenja ili se privremeno smeštaju.

Za vozila koja su proizvedena ili prvi put registrovana u zemljama EU posle 01.01.2002. godine (pri čemu se mora imati u vidu datum pristupanja određene zemlje EU), ispunjenost uslova propisanih normom EURO 3 utvrđuje se iz dokumentacije koja se prilaže prilikom uvoza.

Za vozila proizvedena ili prvi put registrovana pre navedenog datuma uslove ispunjenosti propisane norme EURO 3 utvrđuje Agencija za bezbednost saobraćaja.

U saobraćajnoj knjižici (ili u overenoj kopiji iste) svakog automobila navedeno je da je (ukolio jeste) proizveden u skladu sa normom EURO 3. Takav podatak nalazi se i u sertifikatu koji izvoznici izdaju za automobile kupljene na inostranim licitacijama ili aukcijama, u svrhu njihovog trajnog izvoza iz zemlje (Fish d’identification, ili Certificate d’immatriculation u Francuskoj).

Ukoliko to nije slučaj, kontrolu ispunjenosti norme EURO 3 vrši Agencija za bezbednost saobraćaja.

Carina se ne plaća i u slučajevima kada se automobil uvozi uz primenu Sporazuma o slobodnoj trgovini, kao i po osnovu povlastica za diplomatsko osoblje ili lica sa invaliditetom, kao i po osnovu nasleđa.

Možete, ali samo pod uslovom da se ne radi o automobilu koji je do te mere oštećen da nije u voznom stanju i da kao takav ne ispunjava uslove za registraciju bez veće intervencije, odnosno popravke oštećenih delova.

Međutim, oštećenim vozilima se ne smatraju ona vozila koja nisu u voznom stanju zbog motora, odnosno trenutne neispravnosti nekog dela (npr. ako je neispravan akumulator ili je blokirao menjač), jer to znači da je minimalnom popravkom moguće osposobiti vozilo za kretanje na sopstveni pogon. U takvim slučajevima, uvoz će biti moguć.

Da, to je moguće. Kada se vozilo uvozi za drugo fizičko lice potrebno je prilikom prijave na graničnom prelazu priložiti punomoćje.

Faktura, odnosno, prijavljena vrednost je osnovni izvor informacija o vrednosti vozila.Međutim, ako vrednost na fakturi pobuđuje osnovanu sumnju carinskih službenika, njihovo je pravo i zakonska obaveza da je prekontrolišu i eventualno ospore.

U praksi carinski službenik primenjuje poslednji metod utvrđivanja vrednosti metod raspoloživi podaci a to su npr. cenovnici, katalozi, ponude, oglasi, mišljenje eksperata i sl, (najpozatiji odnono najčešće se koristi Schwacke katalog).

Ukoliko smatrate da carinici nisu realno procenili vrednost vozila, neophodno je da se zahtevom obratite carinskoj ispostavi, odnosno, carinarnici u kojoj je automobil ocarinjen.

Carinarnica će uvidom u dokumentaciju podnetu uz zahtev, u upravnom postupku, doneti odgovarajuću odluku o osnovanosti zahteva.

Ukoliko ni tada ne budete zadovoljni odlukom carinarnice, imate pravo da podnesete žalbu Odeljenju za drugostepeni carinski postupak Ministarstva finansija, koje je u sastavu Sektora za drugostepeni poreski i carinski postupak.

U postupku uvoza nije dovoljno da je automobil kupljen u Evropskoj uniji, pa čak ni da je proizveden u nekoj od zemalja EU.

Naime, ključni uslov je u vezi sa poreklom delova koji se u automobil ugrađuju tokom proizvodnje. Prema važećim propisima o poreklu robe, dozvoljeno je da željeni automobil sadrži maksimalno 40^% delova ''bez porekla'', odnosno onih koji potiču iz zemalja van EU (npr. kineskih, japanskih itd.).

U zavisnosti od osnovnih karakteristika vozila visina carinske stope će iznositi od 0^% do 12,5^%, dok će PDV biti 20^%.

Potrebno je priložiti sledeća dokumenta:

• Fakturu, izjavu na fakturi (do iznosa od 6.000 €) ili autorizaciju (nema ograničenja u vrednosti) ili Obrazac EUR 1 (takođe nema ograničenja u vrednosti).

Carina proverava dokaze koje prilikom uvoza podnose kupci, kako bi dokazali da je auto proizveden u EU i da na njega ne mora da se plati carina. Ako se utvrdi da je dokaz neispravan ili falsifikovan, moraćete da platite carinu.

Provera dokaza o poreklu obavlja se nasumice, ili u slučaju opravdane sumnje. Naša Carina šalje dokumenta i podatke carinskim organima zemlje izvoznice, uz zahtev za proveru u kome su navedeni razlozi za proveru.

Upravo tako, jer je tako propisano Sporazumima o slobodnoj trgovini. Na zahtev administracije uvoza, carinska administracija zemlje izvoza mora da odgovori u propisanom roku (10 meseci), da li je roba sa preferencijalnim poreklom ili ne.

Ako je odgovor negativan, uvoznik robe je dužan da plati carinu, što je takođe u skladu sa pravilima o poreklu propisanim Sporazumom o slobodnoj trgovini.

Bilo je slučajeva vlasnika uvezenih polovnih vozila koji su i nakon više od 6 meseci od uvoza dobili nalog da treba da plate carinu, zato što je nakon provere zaključeno da postoje nepravilnosti, tj. da je izjava na fakturi falsifikovana ili je neispravna na neki drugi način.

Sporazumom o slobodnoj trgovini propisano je da izvoznik mora da čuva dokumenta za dokazivanje porekla najmanje tri godine i u tom roku se može sprovoditi naknadna kontrola izdatih dokaza o poreklu.