| Carina | Carinska tarifa | Pojednostavljeni postupci | Carinski prekršaji |
| Spoljna trgovina | Devizno poslovanje | PDV | Akcize |
| Bezbednost hrane | Veterinarska kontrola | Sanitarna kontrola | Hemikalije&Ekologija |
Carinsko zastupanje
ZASTUPANjE U CARINSKOM POSTUPKU
Prema članu 13. Carinskog zakona, svako lice može da imenuje carinskog zastupnika, koji mora biti poslovno nastanjen na carinskom području Republike Srbije. Istim zakonom je propisano da carinski zastupnik ne mora da bude poslovno nastanjen na carinskom području Republike Srbije ako postupa za račun lica koja ne moraju da budu poslovno nastanjena na carinskom području Republike Srbije, ako ovim zakonom nije drugačije propisano. U članu 4. tačka 6) Carinskog zakona carinski zastupnik je definisan kao svako lice imenovano od strane drugog lica da preduzima radnje i formalnosti koje se zahtevaju u skladu sa carinskim propisima u poslovanju sa carinskim organima.
S tim u vezi, u članu 13. Carinskog zakona navedeno je da zastupanje može biti:
S tim u vezi, u članu 13. Carinskog zakona navedeno je da zastupanje može biti:
- neposredno - u kom slučaju carinski zastupnik postupa u ime i za račun drugog lica, ili
- posredno - u kom slučaju carinski zastupnik postupa u svoje ime, a za račun drugog lica.
Posredno zastupanje u carinskom postupku može da obavlja pravno lice:
- koje ima registrovano sedište na carinskom području Republike Srbije,
- koje je registrovano za poslove međunarodne špedicije,
- koje ima najmanje jednog zaposlenog sa dozvolom za carinsko zastupanje.
Dozvola za carinsko zastupanje može se izdati fizičkom licu zaposlenom kod pravnog lica koje ima ovlašćenje za posredno zastupanje u carinskom postupku:
- ako je radilo na poslovima carinjenja najmanje šest meseci,
- ako ima najmanje srednju stručnu spremu,
- ako je položilo poseban stručni ispit za zastupanje u carinskom postupku,
- ako nije pravnosnažno osuđivano ili kažnjavano za krivična dela ili prekršaje spoljnotrgovinskih, deviznih, carinskih ili poreskih propisa.
Ministar finansija utvrđuje program i sadržinu posebnog stručnog ispita za zastupanje u carinskom postupku, kao i postupak izdavanja i oduzimanja dozvola za zastupanje u carinskom postupku.
Posebni stručni ispit za zastupanje u carinskom postupku polaže se pred ispitnom komisijom koju obrazuje ministar na predlog direktora Uprave carina.
Uprava carina izdaje i oduzima dozvole za zastupanje u carinskom postupku.
Uprava carina oduzima dozvolu za zastupanje u carinskom postupku licu koje zastupanje obavlja na nezakonit, neispravan i neprofesionalan način, pod uslovom da je carinski zastupnik obavešten o ovome u pismenom obliku i da postoje osnovi za takvo upozorenje u smislu nezakonitog, neispravnog i neprofesionalnog obavljanja aktivnosti zastupanja u poslednje tri godine.
Uprava carina oduzima dozvolu za carinsko zastupanje licu ako se posle izdavanja dozvole izmene okolnosti u pogledu uslova da licenije pravnosnažno osuđivano ili kažnjavano za krivična dela ili prekršaje spoljnotrgovinskih, deviznih, carinskih ili poreskih propisa Uprava carina neće izdati dozvolu za zastupanje u carinskom postupku carinskom službeniku koji je dobio otkaz. Carinskom službeniku koji je dao otkaz ili je penzionisan Uprava carina može izdati dozvolu za zastupanje u carinskom postupku posle isteka dve godine nakon napuštanja službe ili odlaska u penziju, ukoliko su ispunjeni zakonom propisani uslovi.
Uprava carina oduzima dozvolu za carinsko zastupanje licu ako se posle izdavanja dozvole izmene okolnosti u pogledu uslova da licenije pravnosnažno osuđivano ili kažnjavano za krivična dela ili prekršaje spoljnotrgovinskih, deviznih, carinskih ili poreskih propisa Uprava carina neće izdati dozvolu za zastupanje u carinskom postupku carinskom službeniku koji je dobio otkaz. Carinskom službeniku koji je dao otkaz ili je penzionisan Uprava carina može izdati dozvolu za zastupanje u carinskom postupku posle isteka dve godine nakon napuštanja službe ili odlaska u penziju, ukoliko su ispunjeni zakonom propisani uslovi.
Kada se dozvola za carinsko zastupanje oduzme, lica kojima je dozvola oduzeta stiču pravo da ponovo polažu stručni ispit za zastupanje u carinskom postupku po isteku dve godine od dana oduzimanja dozvole. Lice kojem je dozvola oduzeta dva puta nema pravo da ponovo polaže stručni ispit za zastupanje u carinskom postupku, na šta Uprava carina pazi po službenoj dužnosti.
Članom 14. Carinskog zakona propisano je da se carinski zastupnik mora izjasniti pred carinskim organom koje lice zastupa, kao i da li je zastupanje neposredno ili posredno. Lice koje se ne izjasni da postupa kao carinski zastupnik ili koje se izjasni da postupa kao carinski zastupnik, a nije ovlašćen za to, smatra se licem koje postupa u svoje ime i za svoj račun. Carinski organ može zahtevati od lica koje se izjašnjava da postupa kao carinski zastupnik da pruži dokaz o ovlašćenju od strane lica koje zastupa. Carinski organ neće zahtevati od lica koje postupa kao carinski zastupnik i koje redovno sprovodi radnje i formalnosti, da svaki put pruži dokaz o ovlašćenju, pod uslovom da je to lice u mogućnosti da pruži takav dokaz na zahtev carinskog organa.
U vezi sa temom o kojoj je reč, treba imati u vidu i definiciju deklaranta datu u članu 4. tačka 15) Carinskog zakona, gde je deklarant definisan kao lice koje podnosi deklaraciju, deklaraciju o privremenom smeštaju, ulaznu sažetu deklaraciju, izlaznu sažetu deklaraciju, deklaraciju za ponovni izvoz ili obaveštenje o ponovnom izvozu u svoje ime ili lice u čije ime se podnosi takva deklaracija ili obaveštenje.
Dalje, prema članu 139. Carinskog zakona propisano je da sva roba za koju postoji namera da se stavi u carinski postupak, osim u postupak slobodne zone, mora da bude obuhvaćena deklaracijom za taj carinski postupak. Redovna deklaracija sadrži sve podatke neophodne za primenu odredaba koje uređuju carinski postupak za koji se roba deklariše. Članom 148. istog zakona propisano je da deklaraciju može da podnese svako lice koje može da pruži sve informacije koje su potrebne za primenu odredaba kojima se uređuje carinski postupak za koji se roba deklariše i koje mora da bude u mogućnosti da dopremi robu ili da organizuje da se roba dopremi carinarnici. Pri tome, ako prihvatanje deklaracije nameće posebne obaveze za određeno lice, deklaraciju mora da podnese to lice ili njegov zastupnik.
Istim članom zakona izričito je propisano da deklarant mora biti poslovno nastanjen u carinskom području Republike Srbije. Izuzetno, deklarant ne mora biti poslovno nastanjen u carinskom području Republike Srbije, ako:
U vezi sa temom o kojoj je reč, treba imati u vidu i definiciju deklaranta datu u članu 4. tačka 15) Carinskog zakona, gde je deklarant definisan kao lice koje podnosi deklaraciju, deklaraciju o privremenom smeštaju, ulaznu sažetu deklaraciju, izlaznu sažetu deklaraciju, deklaraciju za ponovni izvoz ili obaveštenje o ponovnom izvozu u svoje ime ili lice u čije ime se podnosi takva deklaracija ili obaveštenje.
Dalje, prema članu 139. Carinskog zakona propisano je da sva roba za koju postoji namera da se stavi u carinski postupak, osim u postupak slobodne zone, mora da bude obuhvaćena deklaracijom za taj carinski postupak. Redovna deklaracija sadrži sve podatke neophodne za primenu odredaba koje uređuju carinski postupak za koji se roba deklariše. Članom 148. istog zakona propisano je da deklaraciju može da podnese svako lice koje može da pruži sve informacije koje su potrebne za primenu odredaba kojima se uređuje carinski postupak za koji se roba deklariše i koje mora da bude u mogućnosti da dopremi robu ili da organizuje da se roba dopremi carinarnici. Pri tome, ako prihvatanje deklaracije nameće posebne obaveze za određeno lice, deklaraciju mora da podnese to lice ili njegov zastupnik.
Istim članom zakona izričito je propisano da deklarant mora biti poslovno nastanjen u carinskom području Republike Srbije. Izuzetno, deklarant ne mora biti poslovno nastanjen u carinskom području Republike Srbije, ako:
- podnosi deklaraciju za tranzit ili privremeni uvoz;
- povremeno podnosi deklaraciju, uključujući i deklaraciju za upotrebu u posebne svrhe ili aktivno oplemenjivanje, pod uslovom da carinski organ smatra to opravdanim;
- je poslovno nastanjen u zemlji, odnosno teritoriji koja se graniči sa carinskim područjem Republike Srbije, a robu na koju se deklaracija odnosi, doprema carinarnici Republike Srbije na granici, odnosno administrativnoj liniji sa tom zemljom, odnosno teritorijom, pod uslovom da ta zemlja, odnosno teritorija u kojoj je on poslovno nastanjen odobrava recipročne povlastice licima poslovno nastanjenim u carinskom području Republike Srbije.
Što se tiče popunjavanja deklaracije za carinski postupak, ista se popunjava u skladu sa Pravilnikom o obliku, sadržini, načinu podnošenja i popunjavanja deklaracija i drugih obrazaca u carinskom postupku, u čijem Prilogu 5 je propisan način popunjavanja rubrika deklaracije za odgovarajuće carinske postupke.
Kada se radi o stavljanju robe u slobodan promet, najpre, treba imati u vidu da se u ovaj carinski postupak stavlja strana roba koja je namenjena za stavljanje na tržište Republike Srbije ili je namenjena za privatnu upotrebu ili potrošnju unutar carinskog područja Republike Srbije. Stavljanjem u slobodan promet strana roba stiče carinski status domaće robe. Takođe, treba imati u vidu da stavljanje robe u slobodan promet podrazumeva sledeće:
Kada se radi o stavljanju robe u slobodan promet, najpre, treba imati u vidu da se u ovaj carinski postupak stavlja strana roba koja je namenjena za stavljanje na tržište Republike Srbije ili je namenjena za privatnu upotrebu ili potrošnju unutar carinskog područja Republike Srbije. Stavljanjem u slobodan promet strana roba stiče carinski status domaće robe. Takođe, treba imati u vidu da stavljanje robe u slobodan promet podrazumeva sledeće:
- naplatu obračunate uvozne dažbine;
- naplatu, po potrebi, ostalih dažbina, u skladu sa posebnim propisima koji se odnose na naplatu tih dažbina;
- primenu mera trgovinske politike i zabrana i ograničenja ako se ne primenjuju pre stavljanja robe u slobodan promet; i
- izvršavanje ostalih formalnosti utvrđenih za uvoz robe.
Prema tome, kada se roba stavlja u slobodan promet, deklaracija za ovaj carinski postupak se popunjava u skladu sa Prilogom 5, deo IV pomenutog pravilnika, gde je propisan način popunjavanja rubrika carinske deklaracija (JCI) za stavljanje robe u slobodan promet, privremeni uvoz, aktivno oplemenjivanje, ponovni uvoz, carinsko skladištenje i uništenje robe. Ukoliko je u postupku stavljanja u slobodan promet angažovan zastupnik u carinskom postupku, Rubrika 14 (Deklarant/zastupnik) carinske deklaracije će se popunjavati različito, u zavisnosti od vrste zastupanja. Naime, u prvi red (gornji desni ugao) upisuje se PIB deklaranta/zastupnika, a ako lice nema PIB upisuje se odgovarajuća šifra iz Kodeksa šifara. U drugi red upisuje se naziv deklaranta/zastupnika. U treći red upisuje se sedište, prebivalište odnosno boravište i adresa deklaranta/zastupnika. U slučaju zastupanja navode se podaci o obliku zastupanja, i to:
- u slučaju neposrednog zastupanja, ispred PIB upisuje se šifra: "N",
- u slučaju posrednog zastupanja, ispred PIB upisuje se šifra: "P".
Pri tome, u slučaju posrednog zastupanja, gde zastupnik istupa u svoje ime,a za račun drugog lica, zastupnik je istovremeno i deklarant (imajući u vidu definiciju deklaranta). U slučaju, pak, neposrednog zastupanja, gde zastupnik istupa u ime i za račun drugog lica, to se u ulozi deklaranta pojavljuje lice koje je angažovalo neposrednog zastupnika (uvoznik), jer se deklaracija podnosi u njegovo ime, što je, opet, u skladu sa definicijom deklaranta.
Kratko podsećanje na obavezu polaganja obezbeđenja za plaćanje carinskog duga. Naime, prema članu 77. Carinskog zakona, ako carinski organ zahteva da se položi obezbeđenje za plaćanje carinskog duga koji je nastao ili koji bi mogao nastati, to obezbeđenje treba da pokrije iznos uvoznih ili izvoznih dažbina i ostalih dažbina nastalih u vezi sa uvozom i izvozom robe. Pri tome, ako carinski organ zahteva da se položi obezbeđenje za plaćanje carinskog duga, to se zahteva od dužnika ili lica koje može postati dužnik. Carinski organ može dozvoliti da obezbeđenje za plaćanje carinskog duga položi lice koje nije lice od kojeg se to zahteva. S tim u vezi, Pravilnikom o obliku, sadržini, načinu podnošenja i popunjavanja deklaracija i drugih obrazaca u carinskom postupku propisano je, u Prilogu 5, deo IV, da se u Rubriku 48 (Odloženo plaćanje) carinske deklaracije, odvojeno kosim crtama, upisuju šifra vrste garancije iz Kodeksa šifara, PIB podnosioca garancije, šifra carinskog organa koji je prihvatio garanciju, broj garancije i godina garancije. Dalje, u Prilogu 8 navedenog pravilnika - Kodeks šifara za popunjavanje isprava u carinskom postupku, pod XXII - Vrste garancija, predviđeno je da se, u slučaju garancije primaoca ili njegovog posrednog zastupnika, garancije carinskog dužnika ili lica koje može postati odgovorno za taj dug u rubriku 48 JCI upisuje šifra 1, a za garanciju drugog lica sa dozvolom carinskog organa šifra 9.
Polazeći od ovih zakonskih odredbi, Uprava carina je dala pojašnjenje istih, iz ugla primene, tačnije ukazano je na tri situacije koje mogu da se pojave u praksi:
Prva situacija jeste kada uvoznik sam podnosi deklaraciju, bez angažovanja carinskog zastupnika. U tom slučaju, s obzirom na to da je uvoznik i deklarant i dužnik i lice od kog se zahteva polaganje obezbeđenja, on polaže svoju bankarsku garanciju kao obezbeđenje za plaćanje carinskog duga, u kom slučaju se u rubriku 48 JCI unosi šifra 1. Međutim, imajući u vidu da, prema napred citiranoj odredbi člana 77. Carinskog zakona, carinski organ može odobriti da obezbeđenje za plaćanje carinskog duga položi lice koje nije lice od kojeg se to zahteva, obezbeđenje može položiti i bilo koje drugo lice, s tim što u tom slučaju bankarska garancija u papirnom obliku mora sadržati klauzulu da se garancija može položiti za obezbeđenje dugova drugih lica, a carinski organ mora odobriti da drugo lice položi obezbeđenje, u kom slučaju se u Rubriku 48 JCI unosi šifra 9.
Druga situacija je kada carinsku deklaraciju podnosi posredni carinski zastupnik, koji, prema zakonskoj definiciji, podnosi deklaraciju u svoje ime, a za račun drugog lica (uvoznika). U tom slučaju, posredni carinski zastupnik je i deklarant i dužnik, dok je uvoznik (za čiji račun je deklaracija podneta), takođe, dužnik. Kako su ovom slučaju dva lica dužnici za isti carinski dug (solidarna odgovornost), to su i posredni zastupnik i uvoznik lica od kojih se zahteva polaganje obezbeđenja, tako da u ovom slučaju obezbeđenje za plaćanje carinskog duga može da položi i uvoznik i carinski zastupnik, pri čemu se unosi šifra 1 u Rubriku 48 JCI. I tada nije neophodno da garancija bude snabdevena klauzulom da se ista može položiti za obezbeđenje dugova drugih lica. Takođe, i u ovom slučaju je moguće da bilo koje treće lice položi bankarsku garanciju, pri čemu ista u papirnom obliku mora sadržati klauzulu da se garancija može položiti za obezbeđenje dugova drugih lica, a carinski organ mora odobriti da drugo lice položi obezbeđenje, pri čemu se u Rubriku 48 JCI unosi šifra 9.
Treća situacija je kada carinsku deklaraciju podnosi neposredni zastupnik, koji, prema zakonskoj definiciji, deklaraciju podnosi u ime i za račun drugog lica (uvoznika). U tom slučaju, uvoznik je i deklarant i dužnik i lice od kog se zahteva polaganje obezbeđenja i on polaže svoju bankarsku garanciju kao obezbeđenje za plaćanje carinskog duga, pri čemu se unosi šifra 1 u Rubriku 48 JCI. Kada bi, u ovom slučaju, neposredni zastupnik položio bankarsku garanciju, ta garancija u papirnom obliku morala bi da bude snabdevena klauzulom da se garancija može položiti za obezbeđenje dugova drugih lica, a carinski organ bi morao odobriti da drugo lice položi obezbeđenje, pri čemu bi se u Rubriku 48 JCI unela šifra 9. Takođe, kada bi obezbeđenje za carinski dug položilo bilo koje treće lice bankarska garancija u papirnom obliku morala bi sadržati klauzulu da se garancija može položiti za obezbeđenje dugova drugih lica, a carinski organ bi morao odobriti da drugo lice položi obezbeđenje, pri čemu bi se u Rubriku 48 JCI unela šifra 9.
Kada je u pitanju obaveza plaćanja carinskog duga, tu najpre treba imati u vidu definiciju dužnika kao lica koje je dužno da plati carinski dug, a carinski dug je definisan kao obaveza lica da plati iznos na ime uvoznih dažbina (carinski dug prilikom uvoza), odnosno izvoznih dažbina (carinski dug prilikom izvoza), koje se utvrđuju za određenu robu prema propisima Republike Srbije.
Što se tiče nastanka carinskog duga pri uvozu usled stavljanja robe koja podleže plaćanju uvoznih dažbina u slobodan promet ili u postupak privremenog uvoza sa delimičnim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina (član 65. Carinskog zakona), izričito je propisano da je dužnik deklarant, a u slučaju posrednog zastupanja, dužnik je i lice za čiji je račun deklaracija podneta. S obzirom da se radi o obavezi više lica da plati iznos uvoznih ili izvoznih dažbina za isti carinski dug, ta lica su obavezna da taj iznos plate solidarno. Što bi dalje značilo da je u slučaju neposrednog zastupanja dužnik lice u čije ime i za čiji račun se podnosi deklaracija, koji se istovremeno smatra i deklarantom i ovde nema solidarne odgovornosti više lica.Međutim, s tim u vezi, potrebno je imati u vidu član 65. stav 4. Carinskog zakona, kojim je propisano da u slučaju da je deklaracija za stavljanje u slobodan promet ili u postupak privremenog uvoza sa delimičnim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbinasastavljena na osnovu podataka zbog kojih uvozne dažbine nisu naplaćene u celosti ili delimično, dužnik je i lice koje je pružilo podatke potrebne za sastavljanje deklaracije i koje je znalo, ili je osnovano trebalo da zna da su ti podaci netačni.
Prema članu 414. Zakona o obligacionim odnosima, u slučaju postojanja solidarne odgovornosti više lica, svaki dužnik solidarne obaveze odgovara poveriocu za celu obavezu i poverilac može zahtevati njeno ispunjenje od koga hoće sve dok ne bude potpuno ispunjena, ali kad jedan dužnik ispuni obavezu, ona prestaje i svi dužnici se oslobađaju.
Nezavisno od odgovornosti zastupnika za plaćanje carinskog duga, o kojoj je prethodno bilo reči, posebno je pitanje prekršajne odgovornosti carinskog zastupnika, posebno kada se radi o neposrednom carinskom zastupniku. Naime, kada je u pitanju odgovornost neposrednog zastupnika, onda treba uvek imati u vidu činjenicu da ovo lice istupa u ime i za račun drugog lica, što dalje podrazumeva da, po pravilu, istupa po nalogu zastupanog lica (nalogodavca). S tim u vezi je i član 84. Zakona o obligacionim odnosima, gde stoji da se ugovor, kao i drugi pravni posao, može preduzeti i preko zastupnika. Takođe, istim zakonom, u članu 85. propisano je da ugovor koji zaključi zastupnik u ime zastupanog lica i u granicama svojih ovlašćenja obavezuje neposredno zastupanog i drugu ugovornu stranu. Pod istim uslovima i ostali pravni poslovi zastupnikovi proizvode pravno dejstvo neposredno prema zastupanom licu.
Primenjeno na carinsko zastupanje, to bi značilo da ukoliko uvoznik angažuje neposrednog carinskog zastupnika, isti je dužan da istupa u okvirima datog naloga, te da carinsku deklaraciju popunjava na osnovu podataka, tj. isprava pribavljenih od nalogodavca. Radnje koje preduzima neposredni carinski zastupnik proizvode pravno dejstvo prema zastupanom licu, s obzirom da neposredno zastupanje podrazumeva da zastupnik istupa u ime i za račun drugog (zastupanog) lica. Međutim, ovo istovremeno ne znači da neposredni carinski zastupnik neće biti odgovoran ako je znao ili je morao znati da su podaci koje unosi u deklaraciju netačni ili da su isprave koje se prilažu uz deklaraciju nevredostojne. Naime, u članu 18. Zakona o prekršajima, koji se primenjuje i na postupak u carinskim prekršajima (shodno članu 277. Carinskog zakona), propisano je da fizičko lice odgovara za prekršaj koji mu se može pripisati u krivicu zato što je bilo uračunljivo i učinilo prekršaj sa umišljajem ili iz nehata, a bilo je svesno ili je bilo dužno i moglo biti svesno da je takav postupak zabranjen. Dalje, u članu 20. istog zakona propisano je da je za postojanje odgovornosti dovoljan nehat učinioca, ako propisom o prekršaju nije određeno da će se kazniti samo ako je prekršaj učinjen sa umišljajem. Prekršaj je učinjen iz nehata kad je učinilac bio svestan da usled njegovog činjenja ili nečinjenja može nastupiti zabranjena posledica, ali je olako držao da je može sprečiti ili da ona neće nastupiti, ili kad nije bio svestan mogućnosti nastupanja zabranjene posledice, iako je prema okolnostima i prema svojim ličnim svojstvima bio dužan i mogao biti svestan te mogućnosti.
Prema tome, imajući u vidu prethodno citirane zakonske odredbe, to je na carinskom organu, kao ovlašćenom podnosiocu zahteva za pokretanje prekrašajnog postupka da, ceneći sve okolnosti svakog konkretnog slučaja, odluči da li će prilikom podnošenja zahteva za pokretanje prekrašajnog postupka, ovim zahtevom obuhvatiti i neposrednog carinskog zastupnika. Ovde treba imati u vidu činjenicu da je članom 89. Zakona o prekršajima propisano da je teret dokazivanja obeležja prekršaja i prekršajne odgovornosti na podnosiocu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.
Na kraju, u pogledu odgovornosti carinskog zastupnika, uvek treba imati u vidu da je u članu 12. stav 3. Carinskog zakona propisano da je podnosilac deklaracije, deklaracije za privremeni smeštaj, ulazne sažete deklaracije, izlazne sažete deklaracije, deklaracije za ponovni izvoz, obaveštenja o ponovnom izvozu ili zahteva za izdavanje odobrenja ili neke druge odluke, odgovoran za:
Kratko podsećanje na obavezu polaganja obezbeđenja za plaćanje carinskog duga. Naime, prema članu 77. Carinskog zakona, ako carinski organ zahteva da se položi obezbeđenje za plaćanje carinskog duga koji je nastao ili koji bi mogao nastati, to obezbeđenje treba da pokrije iznos uvoznih ili izvoznih dažbina i ostalih dažbina nastalih u vezi sa uvozom i izvozom robe. Pri tome, ako carinski organ zahteva da se položi obezbeđenje za plaćanje carinskog duga, to se zahteva od dužnika ili lica koje može postati dužnik. Carinski organ može dozvoliti da obezbeđenje za plaćanje carinskog duga položi lice koje nije lice od kojeg se to zahteva. S tim u vezi, Pravilnikom o obliku, sadržini, načinu podnošenja i popunjavanja deklaracija i drugih obrazaca u carinskom postupku propisano je, u Prilogu 5, deo IV, da se u Rubriku 48 (Odloženo plaćanje) carinske deklaracije, odvojeno kosim crtama, upisuju šifra vrste garancije iz Kodeksa šifara, PIB podnosioca garancije, šifra carinskog organa koji je prihvatio garanciju, broj garancije i godina garancije. Dalje, u Prilogu 8 navedenog pravilnika - Kodeks šifara za popunjavanje isprava u carinskom postupku, pod XXII - Vrste garancija, predviđeno je da se, u slučaju garancije primaoca ili njegovog posrednog zastupnika, garancije carinskog dužnika ili lica koje može postati odgovorno za taj dug u rubriku 48 JCI upisuje šifra 1, a za garanciju drugog lica sa dozvolom carinskog organa šifra 9.
Polazeći od ovih zakonskih odredbi, Uprava carina je dala pojašnjenje istih, iz ugla primene, tačnije ukazano je na tri situacije koje mogu da se pojave u praksi:
Prva situacija jeste kada uvoznik sam podnosi deklaraciju, bez angažovanja carinskog zastupnika. U tom slučaju, s obzirom na to da je uvoznik i deklarant i dužnik i lice od kog se zahteva polaganje obezbeđenja, on polaže svoju bankarsku garanciju kao obezbeđenje za plaćanje carinskog duga, u kom slučaju se u rubriku 48 JCI unosi šifra 1. Međutim, imajući u vidu da, prema napred citiranoj odredbi člana 77. Carinskog zakona, carinski organ može odobriti da obezbeđenje za plaćanje carinskog duga položi lice koje nije lice od kojeg se to zahteva, obezbeđenje može položiti i bilo koje drugo lice, s tim što u tom slučaju bankarska garancija u papirnom obliku mora sadržati klauzulu da se garancija može položiti za obezbeđenje dugova drugih lica, a carinski organ mora odobriti da drugo lice položi obezbeđenje, u kom slučaju se u Rubriku 48 JCI unosi šifra 9.
Druga situacija je kada carinsku deklaraciju podnosi posredni carinski zastupnik, koji, prema zakonskoj definiciji, podnosi deklaraciju u svoje ime, a za račun drugog lica (uvoznika). U tom slučaju, posredni carinski zastupnik je i deklarant i dužnik, dok je uvoznik (za čiji račun je deklaracija podneta), takođe, dužnik. Kako su ovom slučaju dva lica dužnici za isti carinski dug (solidarna odgovornost), to su i posredni zastupnik i uvoznik lica od kojih se zahteva polaganje obezbeđenja, tako da u ovom slučaju obezbeđenje za plaćanje carinskog duga može da položi i uvoznik i carinski zastupnik, pri čemu se unosi šifra 1 u Rubriku 48 JCI. I tada nije neophodno da garancija bude snabdevena klauzulom da se ista može položiti za obezbeđenje dugova drugih lica. Takođe, i u ovom slučaju je moguće da bilo koje treće lice položi bankarsku garanciju, pri čemu ista u papirnom obliku mora sadržati klauzulu da se garancija može položiti za obezbeđenje dugova drugih lica, a carinski organ mora odobriti da drugo lice položi obezbeđenje, pri čemu se u Rubriku 48 JCI unosi šifra 9.
Treća situacija je kada carinsku deklaraciju podnosi neposredni zastupnik, koji, prema zakonskoj definiciji, deklaraciju podnosi u ime i za račun drugog lica (uvoznika). U tom slučaju, uvoznik je i deklarant i dužnik i lice od kog se zahteva polaganje obezbeđenja i on polaže svoju bankarsku garanciju kao obezbeđenje za plaćanje carinskog duga, pri čemu se unosi šifra 1 u Rubriku 48 JCI. Kada bi, u ovom slučaju, neposredni zastupnik položio bankarsku garanciju, ta garancija u papirnom obliku morala bi da bude snabdevena klauzulom da se garancija može položiti za obezbeđenje dugova drugih lica, a carinski organ bi morao odobriti da drugo lice položi obezbeđenje, pri čemu bi se u Rubriku 48 JCI unela šifra 9. Takođe, kada bi obezbeđenje za carinski dug položilo bilo koje treće lice bankarska garancija u papirnom obliku morala bi sadržati klauzulu da se garancija može položiti za obezbeđenje dugova drugih lica, a carinski organ bi morao odobriti da drugo lice položi obezbeđenje, pri čemu bi se u Rubriku 48 JCI unela šifra 9.
Kada je u pitanju obaveza plaćanja carinskog duga, tu najpre treba imati u vidu definiciju dužnika kao lica koje je dužno da plati carinski dug, a carinski dug je definisan kao obaveza lica da plati iznos na ime uvoznih dažbina (carinski dug prilikom uvoza), odnosno izvoznih dažbina (carinski dug prilikom izvoza), koje se utvrđuju za određenu robu prema propisima Republike Srbije.
Što se tiče nastanka carinskog duga pri uvozu usled stavljanja robe koja podleže plaćanju uvoznih dažbina u slobodan promet ili u postupak privremenog uvoza sa delimičnim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina (član 65. Carinskog zakona), izričito je propisano da je dužnik deklarant, a u slučaju posrednog zastupanja, dužnik je i lice za čiji je račun deklaracija podneta. S obzirom da se radi o obavezi više lica da plati iznos uvoznih ili izvoznih dažbina za isti carinski dug, ta lica su obavezna da taj iznos plate solidarno. Što bi dalje značilo da je u slučaju neposrednog zastupanja dužnik lice u čije ime i za čiji račun se podnosi deklaracija, koji se istovremeno smatra i deklarantom i ovde nema solidarne odgovornosti više lica.Međutim, s tim u vezi, potrebno je imati u vidu član 65. stav 4. Carinskog zakona, kojim je propisano da u slučaju da je deklaracija za stavljanje u slobodan promet ili u postupak privremenog uvoza sa delimičnim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbinasastavljena na osnovu podataka zbog kojih uvozne dažbine nisu naplaćene u celosti ili delimično, dužnik je i lice koje je pružilo podatke potrebne za sastavljanje deklaracije i koje je znalo, ili je osnovano trebalo da zna da su ti podaci netačni.
Prema članu 414. Zakona o obligacionim odnosima, u slučaju postojanja solidarne odgovornosti više lica, svaki dužnik solidarne obaveze odgovara poveriocu za celu obavezu i poverilac može zahtevati njeno ispunjenje od koga hoće sve dok ne bude potpuno ispunjena, ali kad jedan dužnik ispuni obavezu, ona prestaje i svi dužnici se oslobađaju.
Nezavisno od odgovornosti zastupnika za plaćanje carinskog duga, o kojoj je prethodno bilo reči, posebno je pitanje prekršajne odgovornosti carinskog zastupnika, posebno kada se radi o neposrednom carinskom zastupniku. Naime, kada je u pitanju odgovornost neposrednog zastupnika, onda treba uvek imati u vidu činjenicu da ovo lice istupa u ime i za račun drugog lica, što dalje podrazumeva da, po pravilu, istupa po nalogu zastupanog lica (nalogodavca). S tim u vezi je i član 84. Zakona o obligacionim odnosima, gde stoji da se ugovor, kao i drugi pravni posao, može preduzeti i preko zastupnika. Takođe, istim zakonom, u članu 85. propisano je da ugovor koji zaključi zastupnik u ime zastupanog lica i u granicama svojih ovlašćenja obavezuje neposredno zastupanog i drugu ugovornu stranu. Pod istim uslovima i ostali pravni poslovi zastupnikovi proizvode pravno dejstvo neposredno prema zastupanom licu.
Primenjeno na carinsko zastupanje, to bi značilo da ukoliko uvoznik angažuje neposrednog carinskog zastupnika, isti je dužan da istupa u okvirima datog naloga, te da carinsku deklaraciju popunjava na osnovu podataka, tj. isprava pribavljenih od nalogodavca. Radnje koje preduzima neposredni carinski zastupnik proizvode pravno dejstvo prema zastupanom licu, s obzirom da neposredno zastupanje podrazumeva da zastupnik istupa u ime i za račun drugog (zastupanog) lica. Međutim, ovo istovremeno ne znači da neposredni carinski zastupnik neće biti odgovoran ako je znao ili je morao znati da su podaci koje unosi u deklaraciju netačni ili da su isprave koje se prilažu uz deklaraciju nevredostojne. Naime, u članu 18. Zakona o prekršajima, koji se primenjuje i na postupak u carinskim prekršajima (shodno članu 277. Carinskog zakona), propisano je da fizičko lice odgovara za prekršaj koji mu se može pripisati u krivicu zato što je bilo uračunljivo i učinilo prekršaj sa umišljajem ili iz nehata, a bilo je svesno ili je bilo dužno i moglo biti svesno da je takav postupak zabranjen. Dalje, u članu 20. istog zakona propisano je da je za postojanje odgovornosti dovoljan nehat učinioca, ako propisom o prekršaju nije određeno da će se kazniti samo ako je prekršaj učinjen sa umišljajem. Prekršaj je učinjen iz nehata kad je učinilac bio svestan da usled njegovog činjenja ili nečinjenja može nastupiti zabranjena posledica, ali je olako držao da je može sprečiti ili da ona neće nastupiti, ili kad nije bio svestan mogućnosti nastupanja zabranjene posledice, iako je prema okolnostima i prema svojim ličnim svojstvima bio dužan i mogao biti svestan te mogućnosti.
Prema tome, imajući u vidu prethodno citirane zakonske odredbe, to je na carinskom organu, kao ovlašćenom podnosiocu zahteva za pokretanje prekrašajnog postupka da, ceneći sve okolnosti svakog konkretnog slučaja, odluči da li će prilikom podnošenja zahteva za pokretanje prekrašajnog postupka, ovim zahtevom obuhvatiti i neposrednog carinskog zastupnika. Ovde treba imati u vidu činjenicu da je članom 89. Zakona o prekršajima propisano da je teret dokazivanja obeležja prekršaja i prekršajne odgovornosti na podnosiocu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.
Na kraju, u pogledu odgovornosti carinskog zastupnika, uvek treba imati u vidu da je u članu 12. stav 3. Carinskog zakona propisano da je podnosilac deklaracije, deklaracije za privremeni smeštaj, ulazne sažete deklaracije, izlazne sažete deklaracije, deklaracije za ponovni izvoz, obaveštenja o ponovnom izvozu ili zahteva za izdavanje odobrenja ili neke druge odluke, odgovoran za:
- tačnost i potpunost podataka datih u deklaraciji, obaveštenju ili zahtevu;
- verodostojnost, tačnost i punovažnost svih isprava koji prate deklaraciju, obaveštenje ili zahtev;
- poštovanje, po potrebi, svih obaveza koje se odnose na stavljanje date robe u određeni carinski postupak ili sprovođenje odobrenih aktivnosti.
Ova odredba se primenjuje i na sve informacije, u bilo kom drugom obliku, koje se pružaju carinskom organu ili ih taj organ zahteva. Dalje je propisano da ako carinski zastupnik podnese deklaraciju, obaveštenje ili zahtev ili pruži informacije, u skladu sa odredbom člana 13. Carinskog zakona, taj carinski zastupnik podleže obavezama iz člana 12. stav 3. Carinskog zakona.
Copyright © 2024, Commercium
Designed by: 
Built by: M.G.soft
Built by: M.G.soft
