• Poslovi reexporta
• PROPISI

Dopune uputstva Narodne banke Srbije o obavljanju platnog prometa sa inostranstvom

U „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 092 od 22. 9. 2021. godine objavljeno je Uputstvo o dopunama Uputstva za sprovođenje Odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom.

Uputstvo za sprovođenje Odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom (dalje: Uputstvo) je dopunjeno u sledećim poglavljima:

• Poglavlje I – Opšte odredbe, i
• Poglavlje IV – Naplate, plaćanja i prenosi u Republici Srbiji preko dinarskih računa nerezidenata – Naplate.

Dopunom u Poglavlju I – Opšte odredbe se, po prvi put, pruža mogućnost da se propišu izuzeci od opštih pravila obavljanja platnog prometa sa inostranstvom, u smislu odredaba Odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom (dalje: Odluka) i Uputstva. Dopunjena tačka 1. stav 3. Uputstva glasi:

Dakle, navedenom dopunom je predviđena mogućnost da se propiše izuzetak, s tim da isti može biti propisan samo Uputstvom, što je prilikom donošenja aktuelnih dopuna Uputstva i učinjeno u Poglavlju IV – Naplate, plaćanja i prenosi u Republici Srbiji preko dinarskih računa nerezidenata  – Naplate.

Novopropisanom tačkom 45a Uputstva predviđen je sledeći izuzetak:

Izuzetak iz novopropisane tačke 45a Uputstva odnosi se, dakle, samo na plaćanje troškova u Republici sa nerezidentnih dinarskih računa i to ukoliko su ispunjeni i sledeći uslovi:

• da se radi o troškovima za komunalne, telekomunikacione i slične usluge;
• da se radi o iznosu koji nije veći od 60.000 dinara po transakciji;
• da se radi o nerezidentu – fizičkom licu, i to:
  • koje ima radnu vizu, dozvolu za boravak u Republici ili radnu dozvolu;
  • koje je diplomatsko-konzularni predstavnik strane zemlje u Republici;
  • koje je član porodice diplomatsko-konzularnog predstavnika strane zemlje u Republici.

Osim prethodno navedene i tačkom 45a Uputstva propisane obaveze banaka, koja je u vezi sa izveštavanjem Narodne banke Srbije, samostalnim odredbama Uputstva o dopunama Uputstva za sprovođenje Odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom (dalje: Uputstvo o dopunama Uputstva) propisane su još neke obaveze bankama. Tako je tačkom 3. stav 1. Uputstva o dopunama Uputstva propisano da banke mogu izvršavati plaćanja iz tačke 2. ovog uputstva od dana stupanja na snagu ovog uputstva, ali su u roku od dva meseca od tog dana dužne da, pri izvršavanju ovih plaćanja, obezbede i primenjuju tehničke uslove za primenu ograničenja propisanih za ta plaćanja, dok je stavom 2. iste tačke Uputstva o dopunama Uputstva propisano da su banke dužne da, u periodu uspostavljanja tehničkih uslova iz stava 1. ove tačke, na zahtev Narodne banke Srbije dostave sve tražene podatke o plaćanjima iz tačke 2. ovog uputstva.

Samostalnom odredbom tačke 4. Uputstva o dopunama Uputstva propisano je da isto stupa stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, te će aktuelne dopune Uputstva biti u primeni počev od 30. septembra 2021. godine. 

Izmena i dopuna odluke Narodne banke Srbije o obavljanju depozitnih poslova rezidenata u inostranstvu

U „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 013 od 14. februara 2020 godine objavljena je Odluka о izmеni i dоpune Оdlukе о uslоvimа pоd kојimа i nаčinu nа kојi rеzidеnti mоgu držаti dеvizе nа rаčunu kоd bаnkе u inоstrаnstvu.

Odlukom o о uslоvimа pоd kојimа i nаčinu nа kојi rеzidеnti mоgu držаti dеvizе nа rаčunu kоd bаnkе u inоstrаnstvu (u daljem tekstu: Odluka) predviđen je jedan nov osnov, te dopunjen postojeći osnov za držanje deviza na računu kod strane banke.

Nov osnov za držanje deviza na računu kod banke u inostranstvu propisan je tačkom 3. stav 1. podtačka 5b) Odluke, prema kom će rezidenti ubuduće moći da drže devize na računu kod banke u inostranstvu i zа izmirenje obaveza u inostranstvu koje nastaju u vezi s balansnom odgovornošću rezidenata kao učesnika u sistemu kojim se vrši transport energenata. Držanje deviza na računu kod banke u inostranstvu po navedenom osnovu moguće je samo ukoliko je propisom te strane države urеđеnо dа sе izmirenje pomenute obaveze mora vršiti isklјučivо prеkо rаčunа otvorenog kоd bаnkе u tој držаvi. Radi dokazivanja ispunjenosti propisanog uslova za osnov držanja deviza iz tačke 3. stav 1. podtačka 5b) Odluke, Narodnoj banci Srbije je, uz zahtev za pribavljanje odobrenja za držanje deviza, potrebno podneti:

• izvod iz prоpisа strane držаvе u kojoj je za rezidenta nastala obaveza u vezi sa njegovom balansnom odgovornošću kao učesnika u sistemu kojim se vrši transport energenata, a kojim je propisano dа sе izmirenje obaveze mora vršiti isklјučivо prеkо rаčunа otvorenog kоd bаnkе u tој držаvi, i
• dоkumеnt kојim sе dоkаzuје obaveza rezidenta koja je u vezi sa njegovom balansnom odgovornošću kao učesnika u sistemu kojim se vrši transport energenata.

Shodno tаčki 3. stаv 1. podtačka 7a) Odluke, rezidenti su imali mogućnost da, na osnovu odobrenja Narodne banke Srbije, drže na računu kod banke u inostranstvu sredstva za naplate po osnovu prodaje hartija od vrednosti u inostranstvu i po osnovu prihoda od hartija od vrednosti kupljenih u inostranstvu u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju. Upravo je pomenuta odredba dopunjena novim osnovom za držanje deviza na računu kod banke u inostranstvu, a kojim su obuhvaćene i naplate po osnovu povraćaja sredstava uloženih u privredno društvo osnovano u inostranstvu (prodaja privrednog društva, prestanak privrednog društva, dobit od ulaganja u privredno društvo i sl.). Držanje deviza na računu kod banke u inostranstvu zа nаplаtе po ovom osnovu moguće je samo ukoliko je propisom te strane, tj. odnosne države predviđeno da je držanje deviza na računu kod banke u toj državi uslov za ovu naplatu, te je stoga potrebno Narodnoj banci Srbije, uz zahtev za pribavljanje odobrenja, podneti i izvod iz propisa odnosne države na osnovu kog je držanje deviza na računu kod banke u toj državi uslov za ovu naplatu. Dodatno, podsećamo da, počev od dopune Odluke iz 2015. godine („Sl. glasnik RS“, broj 102/05), rezidenti, koji na osnovu odobrenja Narodne banke Srbije drže na računu kod banke u inostranstvu sredstva za, između ostalog, naplate po osnovu prodaje hartija od vrednosti u inostranstvu i po osnovu prihoda od hartija od vrednosti kupljenih u inostranstvu u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju, a ubuduće i rezidenti koji sredstva kod banke u inostranstvu drže po novopropisanom osnovu, odnosno zа nаplаtе koje se vrše po osnovu povraćaja sredstava uloženih u privredno društvo osnovano u inostranstvu, imaju obavezu dа pо svаkој izvršеnој nаplаti prеnеsu dеvizе nа svој rаčun kоd bаnkе u Rеpublici Srbiјi i to u rоku оd 30 dаnа оd dаnа tе nаplаtе, kао i dа о tоmе оbаvеste Nаrоdnu bаnku Srbiје.

Оdluka о izmеni i dоpune Оdlukе о uslоvimа pоd kојimа i nаčinu nа kојi rеzidеnti mоgu držаti dеvizе nа rаčunu kоd bаnkе u inоstrаnstvu, koja je objavljena „Službenom glasniku RS“ broj 13/20 od 14. februara 2020. godine, stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja, odnosno 22. februara 2020. godine.

Nova odluka Narodne banke Srbije o kontroli deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata

U „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 84/2018 od 2. novembra 2018. godine objavljena je Odluka o bližim uslovima i načinu vršenja kontrole deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata (dalje: Odluka), odnosno rezidentnih i nerezidentnih pravnih i fizičkih lica. 

Kontrolu deviznog poslovanja, u smislu Odluke, Narodna banka Srbije može vršiti posredno i neposredno.

Posredna kontrola podrazumeva prikupljanje, praćenje, proveravanje i analizu izveštaja i dokumentacije koju subjekt kontrole redovno dostavlja u skladu sa propisima o menjačkom poslovanju ili je dostavi na zahtev Narodne banke Srbije, ali i druge dokumentacije, odnosno podataka kojima Narodna banka Srbije raspolaže, a koji se odnose na poslove navedene u Odluci i kojima je, zapravo, sumiran celokupan predmet uređivanja Zakona o deviznom poslovanju.

Neposredna kontrola se vrši u prostorijama subjekta kontrole, ali se može vršiti i kod lica koja su sa subjektom kontrole povezana imovinskim, upravljačkim ili poslovnim odnosima. Neposrednu kontrolu vrše zaposleni u Narodnoj banci Srbije, kao rešenjem ovlašćena lica, ali se, kako je u Odluci navedeno, mogu angažovati i druga lica, radi pružanja stručne podrške. Narodna banka Srbije može, ali nije obavezna, pismeno obavestiti subjekt kontrole o pokrenutom postupku neposredne kontrole. Odlukom je propisano koje radnje može ovlašćeno lice preduzimati u vršenju kontrole deviznog poslovanja, uključujući i meru oduzimanja deviza, efektivnog stranog novca, čekova, hartija od vrednosti, dinara, predmeta, isprava i dokumentacije, u slučaju sumnje da su upotrebljeni, namenjeni ili nastali izvršenjem krivičnog dela ili prekršaja. Pored toga, Odlukom je detaljno uređeno pitanje nesmetanog vršenja kontrole, saradnje sa ovlašćenim licem Narodne banke Srbije i omogućavanja kontrole tom licu, ali i šta se smatra onemogućavanjem vršenja kontrole, u kom slučaju se sačinjava zapisnik o onemogućavanju kontrole i nalaže da se vršenje kontrole omogući odmah, a najkasnije u roku od tri radna dana od dana prijema rešenja.

O izvršenoj posrednoj i neposrednoj kontroli menjačkog poslovanja sačinjava se zapisnik, koji se dostavlja subjektu kontrole. Subjekt kontrole može dostaviti primedbe na zapisnik, sa dokazima, u roku od osam radnih dana od dana prijema istog. Ako proverom navoda iz primedbi na zapisnik, a koja se može izvršiti i neposredno kod subjekta kontrole, Narodna banka Srbije utvrdi bitno drugačije činjenično stanje, ali samo u odnosu na period koji je bio obuhvaćen kontrolom, sačinjava se dopuna zapisnika koja se, takođe, dostavlja subjektu kontrole u roku od 15 radnih dana od dana prijema primedaba. Odlukom nije predviđena mogućnost dostavljanja primedaba na dopunu zapisnika. U suprotnom, ako dostavljene primedbe na zapisnik nisu osnovane ili bitno ne menjaju utvrđeno činjenično stanje, Narodna banka Srbije sačinjava službenu belešku i dostavlja je subjektu kontrole u roku od osam dana od dana prijema primedaba.

Posredna i neposredna kontrola menjačkog poslovanja završava se donošenjem rešenja o obustavi postupka ukoliko je:

• zapisnikom ili dopunom zapisnika konstatovano da nema nezakonitosti/nepravilnosti ili da su one manjeg značaja;
• subjekt kontrole dostavljenim primedbama osnovano osporio sve ili deo nalaza iz zapisnika, tako da su ostale samo nezakonitosti/nepravilnosti manjeg značaja.

U suprotnom, Narodna banka Srbije donosi rešenje kojim subjektu kontrole nalaže, u roku navedenom u tom rešenju, da otkloni konstatovane nezakonitosti/nepravilnosti, o tome pismeno obavesti Narodnu banku Srbije i dostavi dokaze o otklanjanju. Nakon toga, Narodna banka Srbije proverava izvršenje naloga i:

• donosi rešenje o obustavi postupka kontrole - ako utvrdi da su nalozi izvršeni;
• podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka -  ako subjekt kontrole ne postupi u skladu sa rešenjem kojim mu je naloženo otklanjanje nezakonitosti/nepravilnosti.

U prelaznim odredbama Odluke je navedeno da postupke kontrole deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata koje je započela Poreska uprava, a koji nisu okončani do 31. decembra 2018. godine, okončaće Narodna banka Srbije.

Odluka stupa na snagu 1. januara 2019. godine.  

U „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 84/2018 od 2. novembra 2018. godine objavljena je Odluka o bližim uslovima i načinu vršenja kontrole menjačkog poslovanja (dalje: Odluka).

Odlukom je utvrđen i predmet kontrole koji čini provera i utvrđivanje zakonitosti i pravilnosti obavljanja menjačkih poslova u smislu:

• Zakona o deviznom poslovanju;
• propisa Narodne banke Srbije kojim se uređuju uslovi i način obavljanja menjačkih poslova;
• drugih deviznih propisa (neimenovanih u tekstu Odluke);
• ugovora o obavljanju menjačkih poslova koji je javni poštanski operator, odnosno ovlašćeni menjač zaključio sa bankom ili bankama.

Kontrolu menjačkih poslova, u smislu Odluke, Narodna banka Srbije može vršiti posredno i neposredno.

Posredna kontrola podrazumeva prikupljanje, praćenje, proveravanje i analizu izveštaja i dokumentacije koju subjekt kontrole redovno dostavlja u skladu sa propisima o menjačkom poslovanju ili je dostavi na zahtev Narodne banke Srbije.

Neposrednu kontrolu vrše zaposleni u Narodnoj banci Srbije, kao rešenjem ovlašćena lica, ali se, kako je u Odluci navedeno, mogu angažovati i druga lica, radi pružanja stručne podrške. Odlukom je propisano koje radnje može ovlašćeno lice preduzimati u vršenju kontrole menjačkog poslovanja, uključujući i meru oduzimanja deviza, efektivnog stranog novca, čekova, hartija od vrednosti, dinara, predmeta, isprava i dokumentacije, u slučaju sumnje da su upotrebljeni, namenjeni ili nastali izvršenjem krivičnog dela ili prekršaja. Pored toga, Odlukom je detaljno uređeno pitanje omogućavanja kontrole ovlašćenom licu, kao i postupanje u slučaju onemogućavanja vršenje kontrole koje može, u najtežem slučaju, rezultirati čak i donošenjem rešenja o oduzimanju ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova za kontrolisano menjačko mesto ili za sva menjačka mesta.

O izvršenoj posrednoj i neposrednoj kontroli menjačkog poslovanja sačinjava se zapisnik, koji se dostavlja subjektu kontrole. Subjekt kontrole može dostaviti primedbe na zapisnik, sa dokazima, u roku od pet radnih dana od dana prijema istog. Ako proverom navoda iz primedbi na zapisnik, a koja se može izvršiti i neposredno kod subjekta kontrole, Narodna banka Srbije utvrdi drugačije činjenično stanje, ali samo u odnosu na period koji je bio obuhvaćen kontrolom, sačinjava se dopuna zapisnika koja se, takođe, dostavlja subjektu kontrole, koji ponovo može dostaviti svoje primedbe u roku od pet radnih dana od prijema dopune zapisnika.

Posredna i neposredna kontrola menjačkog poslovanja završava se donošenjem rešenja o obustavi postupka ukoliko je:

• zapisnikom ili dopunom zapisnika konstatovano da nema nezakonitosti/nepravilnosti ili da su one manjeg značaja;
• subjekt kontrole dostavljenim primedbama osporio sve ili deo nalaza iz zapisnika, tako da su ostale samo nezakonitosti/nepravilnosti manjeg značaja.

U suprotnom, Narodna banka Srbije donosi rešenje kojim subjektu kontrole nalaže, u roku navedenom u tom rešenju, da otkloni konstatovane nezakonitosti/nepravilnosti, o tome pismeno obavesti Narodnu banku Srbije i dostavi dokaze o otklanjanju. Nakon toga, Narodna banka Srbije proverava izvršenje naloga i:

• donosi rešenje o obustavi postupka kontrole - ako utvrdi da su nalozi izvršeni;
• donosi rešenje o oduzimanju ovlašćenja za jedno ili sva menjačka mesta - ako utvrdi da nalozi nisu izvršeni, kao i u drugim slučajevima propisanim Odlukom;
• podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka -  ako ne izvrši propisane obaveze u slučaju oduzimanja ovlašćenja, odnosno ako ne postupi u skladu sa rešenjem o oduzimanju ovlašćenja.

U prelaznim odredbama Odluke je navedeno da postupke kontrole menjačkog poslovanja banaka, javnog poštanskog operatora i ovlašćenih menjača koje je započela Poreska uprava, a koji nisu okončani do 31. decembra 2018. godine, okončaće Narodna banka Srbije.

Odluka stupa na snagu 1. januara 2019. godine. 

Odluka o izmenama i dopunama Odluke o uslovima i načinu rada deviznog tržišta

U „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 37/2018 od 11. maja 2018. godine objavljena je Odluka o izmenama i dopunama Odluke o uslovima i načinu rada deviznog tržišta_ovde.

Izmenama Zakona, tačnije člana 38. Zakona_ovde, brisane su odredbe koja je bilo propisano da se kupoprodaja deviza i efektivnog stranog novca na domaćem tržištu, osim neposredno, može vršiti na sastanku međubankarskog deviznog tržišta između banaka, odnosno između banaka i Narodne banke Srbije, zbog čega je Narodna banka Srbije donela ovu odluku. 

Odlukom o uslovima i načinu rada deviznog tržišta_ovde uređuju se uslovi i način rada deviznog tržišta, način formiranja zvaničnog srednjeg kursa dinara prema stranim valutama, kao i sva bitna pitanja kupoprodaje deviza na sastanku međubankarskog deviznog tržišta i putem neposredne aukcijske kupoprodaje.

Izmenama Odluke o deviznom tržištu izmenjene su odredbe koje su uređivale kupoprodaju deviza na sastanku MDT, i to:

1. tačka 6, kojom se više ne uređuje organizovanje sastanka MDT-a, ali su u primeni i dalje preostale odredbe kojima se uređuje organizovanje neposredne aukcijske kupoprodaje deviza;
2. tačka 7, kojom se više ne uređuje kupoprodaja deviza za dinare na sastanku MDT-a, dok su u primeni preostale odredbe kojima se uređuje kupoprodaja deviza za dinare između Narodne banke Srbije i banaka aukcijskom kupoprodajom deviza ili bilateralnim poslovima kupoprodaje deviza;
3. tačka 8, u kojoj se više ne navode ugovor o načinu rada i održavanju sastanka MDT-a, a u vezi sa spot kupoprodajom deviza na sastanku MDT-a, dok su u primeni i dalje preostale odredbe kojima se uređuju pitanja okvirnog ugovora o neposrednoj spot kupoprodaji deviza, kao i okvirnog ugovora o svop kupoprodaji deviza;
4. tačka 9, iz koje je brisan deo odredbe stava 1, kojim je bilo propisano kada se ugovor o kupovini ili prodaji deviza smatra zaključenim, u slučaju kada se kupoprodaja deviza obavljala na sastanku MDT-a, kao i ceo stav 3, kojim je bila propisana obaveza razmene SWIFT poruka nakon zaključenja ugovora o kupoprodaji deviza na sastanku MDT-a;
5. tačka 12, kojom se uređivao kurs po kom se obavlja kupoprodaja evra na sastanku MDT-a, a koja je brisana u celosti;
6. tačka 24, kojom se uređivalo pitanje primene ugovora o načinu i održavanju sastanaka MDT-a koje su Narodna banka Srbije i banke zaključile na osnovu ranije važeće verzije Odluke o deviznom tržištu, kao prelazna odredba koja je u celosti brisana, a posledično izvršena i izmena naslova iznad ove tačke.

Izvršena je i dopuna tačke 20. Odluke o deviznom tržištu, shodno čemu su banke dužne da dostavljaju još tri nova izveštaja Narodnoj banci Srbije, i to:

• izveštaj o valutno indeksiranim kreditima banaka (Obrazac 8a);
• izveštaj o valutno indeksiranim depozitima banaka (Obrazac 8b);
• izveštaj o ispravkama vrednosti za devizne kredite i valutno indeksirane kredita banaka (Obrazac 8v).

Takođe, bitno je napomenuti da su izmenjeni i obrasci propisani uz ovu odluku, i to obrasci 4a, 4b, 4aa i 4ab. Obrazac 5 je brisan, a u prilogu Odluke o deviznom tržištu su dodati gore pomenuti novopropisani obrasci 8a, 8b i 8v _ovde.

Odluka о izmеnаmа i dоpunаmа Оdlukе о uslоvimа i nаčinu rаdа dеviznоg tržištа objavljena je u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 37/018 dana 11. maja 2018. godine, a sa primenom je počela od 1. juna 2018. godine.

Odluka o izmeni i dopuni Odluke o uslovima pod kojima i načinu na koji rezidenti mogu držati devize na računu kod banke u inostranstvu 

U „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 37/2018 od 11. maja 2018. godine objavljena je Odluka o izmeni i dopuni Odluke o uslovima pod kojima i načinu na koji rezidenti mogu držati devize na računu kod banke u inostranstvu_ovde.

U skladu sa izmenama Zakona o deviznom poslovanju_ovde, tačnije izmenama članova 13. i 15. Zakona, izvršene su i izmene tačke 3. Odluke_ovde, kojom su propisani slučajevi kada rezidenti mogu držati devize na računu kod banke u inostranstvu na osnovu odobrenja Narodne banke Srbije. U tački 3. stav 1. Odluke_ovde izmenjene su tač. 7) i 7a), tako što su reči “u skladu sa članom 13. Zakona o deviznom poslovanju” zamenjene rečima “u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju”.

Tačkom 6. stav 3. Odluke_ovde propisano je da je rеzidеnt kоmе је Nаrоdnа bаnkа Srbiје оdоbrilа držаnjе dеvizа nа rаčunu kоd bаnkе u inоstrаnstvu zа, između ostalog, naplate po osnovu prodaje hartija od vrednosti u inostranstvu i po osnovu prihoda od hartija od vrednosti kupljenih u inostranstvu, dužаn dа pо svаkој izvršеnој nаplаti prеnеsе dеvizе nа svој rаčun kоd bаnkе u Rеpublici Srbiјi u rоku оd 30 dаnа оd dаnа tе nаplаtе, kао i dа о tоmе оbаvеsti Nаrоdnu bаnku Srbiје. U vezi s tim, izmenama i dopunama Odluke dodat je novi stav u tački 6. Odluke_ovde, odnosno stav 4, kojim je propisano da izuzetno od stava 3. ove tačke Odluke_ovde, rezident može držati devize na računu kod banke u inostranstvu i posle isteka roka od 30 dana po izvršenoj naplati, pod uslovom da ima rešenje Narodne banke Srbije o odobravanju držanja deviza na računu kod banke u inostranstvu po drugom osnovu koji je propisan tačkom 3. Odluke, i to do iznosa deviza i roka koji su odobreni tim rešenjem, o čemu je dužan da obavesti Narodnu banku Srbije.

Odluka o izmеni i dоpuni Оdlukе о uslоvimа pоd kојimа i nаčinu nа kојi rеzidеnti mоgu držаti dеvizе nа rаčunu kоd bаnkе u inоstrаnstvu_ovde je, kako smo prethodno naveli, objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 37/018 dana 11. maja 2018. godine, a stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, odnosno dana 19. maja 2018. godine. 

 Odluka o izmenama Odluke o utvrđivanju stepena rizika izdavaoca dužničkih dugoročnih hartija od vrednosti u koje rezidenti mogu da ulažu u inostranstvu

U „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 37/2018 od 11. maja 2018. godine objavljena je Odluka o izmenama Odluke o utvrđivanju stepena rizika izdavaoca dužničkih dugoročnih hartija od vrednosti u koje rezidenti mogu da ulažu u inostranstvu_ovde.

Poslednjim izmenama člana 13. Zakona_ovde izvršena je liberalizacija poslova sa hartijama od vrednosti u odnosu na izdavaoce sa prostora Evropske unije. U pogledu ostalih izdavalaca, ostao je nepromenjen stav 3. pomenutog člana Zakona_ovde, prema kom rezidenti mogu vršiti plaćanje i naplatu radi kupovine i prodaje i drugih dužničkih dugoročnih hartija od vrednosti u inostranstvu, ali samo onih čiji je stepen rizika (rejting) i zemlju izdavaoca propisuje Narodna banka Srbije Odlukom o utvrđivanju stepena rizika izdavaoca dužničkih dugoročnih hartija od vrednosti u koje rezidenti mogu da ulažu u inostranstvu_ovde (u daljem tekstu: Odluka o DDHoV).

Nakon izmena Zakona o deviznom poslovanju_ovde, usvojenih u aprilu 2018. godine, predmet uređivanja zakonskom odredbom, u kontekstu slobodnog ulaganja u dužničke dugoročne hartije od vrednosti, jesu hartije od vrednosti čiji su izdavaoci iz Evropske unije, pa i sama Evropska unija. Iz ovog razloga izmenjena je i Odluka o DDHoV_ovde tako što su iz teksta odluke brisane reči “Evropske unije”. Dalje, do izmena ove odluke, istom je bilo propisano da banke mogu bez ograničenja ulagati u dužničke dugoročne hartije od vrednosti u inostranstvu, čiji su izdavaoci iz zemalja članica OECD. Kako je ovo pitanje sada predmet uređivanja zakonskom odredbom, izmenama Odluke je izvršeno brisanje te odredbe. Najzad, poslednja izmena tiče se obaveze izveštavanja, a shodno kojoj izmeni je sada propisano da su rezidenti iz ove odluke dužni da Narodnu banku Srbije izveštavaju o ulaganjima iz te odluke u skladu sa propisom kojim se uređuje obaveza izveštavanja Narodne banke Srbije o poslovanju s hartijama od vrednosti.

Odluka o izmenama Odluke o utvrđivanju stepena rizika izdavaoca dužničkih dugoročnih hartija od vrednosti u koje rezidenti mogu da ulažu u inostranstvu_ovde objavljena je 11. maja ove godine u “Službenom glasniku Republike Srbije”, broj 37/018, a stupila je na snagu osmog dana od dana objavljivanja, odnosno 19. maja 2018. godine.

Doneta nova odluka o uslovima pod kojima i načinu na koji rezidenti mogu odobravati finansijske zajmove nerezidentima i davati sredstva obezbeđenja 

U „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 32/2018 od 30. aprila 2018. godine objavljena je nova Odluka o uslovima pod kojima i načinu na koji rezidenti mogu odobravati finansijske zajmove nerezidentima i davati jemstva i druga sredstva obezbeđenja po kreditnim poslovima sa inostranstvom i kreditnim poslovima između nerezidenata_ovde (dalje: Odluka), koju je Narodna banka Srbije donela u skladu sa normativnim ovlašćenjem iz člana 23. Zakona o deviznom poslovanju_ovde.

Odlukom su, najpre, uređeni uslovi i način obavljanja, najpre, poslova odobravanja finansijskih zajmova nerezidentu – dužniku. Tako je Odlukom, najpre, propisano da rezident – pravno lice može odobriti finansijski zajam nerezidentu – dužniku sa sedištem u državi članici Evropske unije. Kada se radi o ostalim nerezidentima – dužnicima, tačkom 2. stav 2. Odluke_ovde propisano je da rezident – pravno lice može odobriti finansijski zajam i nerezidentu – dužniku koji nema sedište u državi članici Evropske unije, ali samo pod uslovom da je taj nerezident u njegovom većinskom vlasništvu. U oba slučaja, rezident - pravno lice je u obavezi da pribavi sredstvo obezbeđenja.

Odlukom je uređeno i pitanje davanja jemstava i drugih sredstava obezbeđenja nerezidentima, i to po:

• kreditnim poslovima tog rezidenta;
• kreditnim poslovima drugog rezidenta;
• kreditnim poslovima između nerezidenata

Rezident – pravno lice može davati sredstva obezbeđenja po kreditnim poslovima tog rezidenta – slobodno (bez dodatnog uslova ili obaveze pribavljanja sredstva obezbeđenja).

Dalje, rezident – pravno lice može davati sredstva obezbeđenja i po kreditnim poslovima drugog rezidenta, i to:

• po kreditnim poslovima između drugog rezidenta i nerezidenata sa sedištem u državi članici Evropske unije - uz obavezu pribavljanja sredstva obezbeđenja;
• po kreditnim poslovima između drugog rezidenta i nerezidenta koji nema sedište u državi članici Evropske unije (bez dodatnog uslova ili dodatne obaveze).

Najzad, rezident – pravno lice može dati sredstvo obezbeđenja i po kreditnim poslovima između nerezidenata, i to:

• po kreditnim poslovima između nerezidenata sa sedištem u državi članici EU – bez dodatnog uslova, ali uz obavezu pribavljanja sredstva obezbeđenja;
• po kreditnim poslovima između nerezidenata koji nemaju sedište u državi članici EU - uz uslov većinskog vlasništva i obavezu pribavljanja sredstva obezbeđenja.

Odlukom_ovde je, isto tako, propisano da Narodna banka Srbije može, radi očuvanja javnog interesa i/ili finansijske stabilnosti, rešenjem na određeni rok ograničiti rezidentu obavljanje poslova iz ove odluke, na osnovu ocene opravdanosti ograničenja u pojedinačnom slučaju (načelo pojedinačne procene), vodeći računa o ostvarivanju ciljeva zbog kojih se ta ograničenja utvrđuju (načelo targetiranosti) i srazmernosti tih ograničenja. Prilikom donošenja pomenutog rešenja, Narodna banka Srbije će posebno imati u vidu sledeće:

• efekte odobravanja zajma ili davanja sredstava obezbeđenja koji mogu dovesti do prekomernog priliva ili odliva kapitala;
• solventnost i likvidnost zajmodavca, zajmoprimca ili rezidenta koji jemči, uključujući zaduženost u odnosu prema kapitalu;
• adekvatnost datih sredstava obezbeđenja i pribavljenih instrumenata obezbeđenja naplate potraživanja.

Odluka o uslovima pod kojima i načinu na koji rezidenti mogu odobravati finansijske zajmove nerezidentima i davati jemstva i druga sredstva obezbeđenja po kreditnim poslovima sa inostranstvom i kreditnim poslovima između nerezidenata objavljena je u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 32/018 dana 30. aprila 2018. godine, a stupila je na snagu danom objavljivanja.

Dopune načina i uslova kreditnog zaduživanja rezidenata u inostranstvu

U „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 32/2018 od 30. aprila 2018. godine objavljena je Odluka o dopunama Odluke o načinu i uslovima korišćenja finansijskih kredita iz inostranstva za namene iz člana 21. stav 2. Zakona o deviznom poslovanju_ovde.

Neizmenjenom tačkom 2. Odluke_ovde propisani su način i rokovi otplate finansijskih kredita i zajmova, a koji zavise od toga da li je ugovoreno korišćenje kredita u jednoj ili u više tranši, kao i da li se otplata finansijskog kredita i zajma vrši odjednom ili u više rata. U tom smislu:

• ukoliko je ugovoreno korišćenje kredita u jednoj tranši, kredit može da bude otplaćen tek nakon isteka jedne godine od datuma njegovog korišćenja;
• ukoliko je ugovoreno korišćenje kredita u više tranši, rok od godinu dana se račun za svaku pojedinačnu tranšu korišćenja i to od datuma korišćenja te tranše;
• ukoliko je ugovorena otplata u više rata, ista može početi tek nakon isteka šest meseci od datuma svakog korišćenja tog kredita. Otplata se vrši u srazmernim ratama, sve do otplate ukupnog iznosa kredita.

Novopropisanom tačkom 2a Odluke_ovde uvodi se izuzetak, prema kom kredit uzet od nerezidenta sa sedištem, odnosno prebivalištem u državi članici Evropske unije može da bude otplaćen, odnosno njegova otplata može da počne i pre isteka prethodno navedenih rokova iz tačke 2. Odluke_ovde.

Dalje, neizmenjenom tačkom 4. stav 1. Odluke_ovde propisano je da banke mogu koristiti kredit sa rokom otplate kraćim od godinu dana, čija otplata može početi i pre isteka šest meseci od datuma korišćenja, dok je stavom 2. ove tačke Odluke_ovde propisano da rezidenti – pravna lica i preduzetnici mogu koristiti kredit sa rokom otplate kraćim od godinu dana, ali pod uslovom da se sredstva finansijskog kredita ili zajma koriste za sledeće namene:

• radi otkupa, prerade i proizvodnje poljoprivrednih proizvoda i
• radi finansiranja izvoza robe i usluga.

Otplata kredita s rokom otplate kraćim od godinu dana, koje koriste rezidenti – pravna lica i preduzetnici, ne može početi pre isteka tri meseca od datuma svakog korišćenja kredita.

Novopropisanim stavom 3. tačke 4. Odluke_ovde uvodi se još jedan izuzetak, prema kom otplata po kreditu uzetom od nerezidenta sa sedištem, odnosno prebivalištem u državi članici Evropske unije za namene iz stava 2. ove tačke Odluke_ovde može početi i pre isteka roka od tri meseca od datuma svakog korišćenja tog kredita.

Odluka o dopunama Odluke o načinu i uslovima korišćenja finansijskih kredita iz inostranstva za namene iz člana 21. stav 2. Zakona o deviznom poslovanju_ovde objavljena je u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 32/18 dana 30. aprila 2018. godine, a stupila je na snagu danom objavljivanja.

Usvojene izmene i dopune Zakona o deviznom poslovanju

U „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 30/2018 od 20. aprila 2018. godine objavljen je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju_ovde. Usvojenim izmenama i dopunama ispunjavaju se sledeći ciljevi:

• ispunjavanje obaveza iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u oblasti kretanja kapitala, odnosno kratkoročnih portfolio investicija i kratkoročnih finansijskih kredita i zajmova;
• usklađivanje sa međunarodnim standardima u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma;
• stvaranje povoljnijeg poslovnog ambijenta;
• prenos nadležnosti za vršenje kontrole menjačkog poslovanja i deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata, u skladu sa planom reorganizacije Poreske uprave.

Izmenjen je član 7. Zakona o deviznom poslovanju_ovde, (u daljem tekstu: Zakon), kojim se propisuje da banke, odnosno rezidenti, osim rezidenata – fizičkih lica, i nerezidenti, mogu prenositi, odnosno platiti ili naplatiti potraživanja i dugovanja koja su nastala po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga rezidenata, koji se ne smatra komercijalnim kreditima i zajmovima, na taj način što se prenos dugovanja može, kao i ranije, obavljati samo na osnovu ugovora zaključenog između prenosioca i primaoca dugovanja, ali sada uz novopropisanu obavezu prenosioca dugovanja da pribavi saglasnost poverioca iz osnovnog posla za prenos dugovanja.

Obaveza dužnika iz osnovnog posla, kao prenosioca dugovanja, da pribavi saglasnost poverioca iz osnovnog posla za prenos dugovanja previđena je i izmenjenim članom 20. Zakona_ovde, kojim se uređuje prenos potraživanja i dugovanja rezidenata nastalih po osnovu kreditnog posla sa inostranstvom.

U istom kontekstu izmenjen je i član 33. Zakona_ovde, kojim je sada propisano da rezident može izvršiti naplatu, odnosno plaćanje i drugom nerezidentu, a ne nerezidentu kome duguje, odnosno od koga potražuje sаmо nа оsnоvu ugоvоrа zаklјučеnоg izmеđu svih učеsnikа u pоslu ili izјаvе rеzidеntа dа је оbаvеštеn о izvršеnоm prеnоsu pоtrаživаnjа, оdnоsnо dа је sаglаsаn sа prеnоsоm dugоvаnjа.

Dalja liberalizacija poslova sa hartijama od vrednosti izvršena je, najpre, izmenom člana 13. Zakona_ovde, kojim je sada propisano da rezidenti mogu vršiti plaćanje i naplatu radi kupovine i prodaje dužničkih dugoročnih hartija od vrednosti čiji su izdavaoci Evropska unija, države članice Evropske unije i OECD, međunarodne finansijske organizacije i razvojne banke ili finansijske institucije čiji su osnivači strane države, kao i onih čiji su izdavaoci pravna lica koja imaju sedište u državama članicama Evropske unije. Što se tiče ostalih izdavaoca, ostala je nepromenjena odredba člana 13. Zakona_ovde, prema kojoj rezidenti mogu vršiti plaćanje i naplatu radi kupovine i prodaje i drugih dužničkih dugoročnih hartija od vrednosti u inostranstvu, ali samo onih čiji je stepen rizika (rejting) i zemlju izdavaoca propisala Narodna banka Srbije.

Izmenama i dopunama Zakona_ovde izvršena je i liberalizacija ulaganja u kratkoročne hartije od vrednosti, imajući u vidu da je izmenjenim članom 15. Zakona_ovde sada propisano da rеzidеnti - prаvnа licа, prеduzеtnici i fizičkа licа mоgu vršiti plаćаnjе i nаplаtu rаdi kupоvinе i prоdаје krаtkоrоčnih hаrtiја оd vrеdnоsti čiјi su izdаvаоci Еvrоpskа uniја, držаvе člаnicе Еvrоpskе uniје, mеđunаrоdnе finаnsiјskе оrgаnizаciје i rаzvојnе bаnkе ili finаnsiјskе instituciје u kојimа učеstvuјu držаvе člаnicе Еvrоpskе uniје, kао i оnih čiјi su izdаvаоci prаvnа licа kоја imајu sеdištе u tim držаvаmа. Bаnkе mоgu slоbоdnо vršiti plаćаnjе i nаplаtu pо оsnоvu kupоvinе i prоdаје krаtkоrоčnih hаrtiја оd vrеdnоsti čiјi su izdаvаоci Еvrоpskа uniја, držаvе člаnicе Еvrоpskе uniје i OECD, mеđunаrоdnе finаnsiјskе оrgаnizаciје i rаzvојnе bаnkе ili finаnsiјskе instituciје u kојimа učеstvuјu držаvе člаnicе Еvrоpskе uniје i OECD, kао i оnih čiјi su izdаvаоci prаvnа licа kоја imајu sеdištе u tim držаvаmа. Najzad, nеrеzidеnti kојi imајu sеdištе, оdnоsnо prеbivаlištе u držаvаmа člаnicаmа Еvrоpskе uniје mоgu vršiti plаćаnjе i nаplаtu rаdi kupоvinе i prоdаје krаtkоrоčnih hаrtiја оd vrеdnоsti u Rеpublici, u sklаdu sа zаkоnоm kојim sе urеđuје tržištе kаpitаlа.

U oblasti kreditnih poslova sa inostranstvom, Zakonom_ovde je, najpre, propisano da se krеditni pоslоvi iz člаnа 2. tаčkа (21) st. 2. i 3, stаv 4. аlinеје prvа i trеćа i stаv 5. оvоg zаkоnа zаklјučuјu u pismеnој, ali sada i u еlеktrоnskој fоrmi, оdnоsnо nа trајnоm nоsаču pоdаtаkа kојi оmоgućаvа čuvаnjе i rеprоdukоvаnjе izvоrnih pоdаtаkа u nеizmеnjеnоm оbliku.

Pored navedenog, a radi liberalizacije kratkoročnog zaduživanja rezidenata u inostranstvu, dopunom člana 18. Zakona_ovde sada je propisano da rezident – fizičko lice može od nerezidenta sa sedištem odnosno prebivalištem u državi članici Evropske unije uzimati kredite i zajmove i sa rokom otplate kraćim od godinu dana, koji se koriste uplatom sredstava kredita na račun tog rezidenta kod banke, dok takve kredite i zajmove rezident – ogranak stranog pravnog lice može uzimati od nerezidenta – osnivača sa sedištem u državi članici Evropske unije. U odnosu na ostale nerezidentne kreditore, zadržana su od ranije prisutna ograničenja u pogledu ročnosti takvih kredita i zajmova, propisana Zakonom.

Osim liberalizacije kratkoročnog kreditnog zaduživanja rezidenata u inostranstvu, izmenama člana 23. Zakona_ovde izvršena je i liberalizacija poslova odobravanja kratkoročnih finansijskih zajmova nerezidentima. U tom smislu, izmenjenim članom 23. Zakona sada je propisano da rеzidеnt - prаvnо licе mоžе оdоbrаvаti finаnsiјskе zајmоvе nеrеzidеntu - dužniku, kао i dаvаti јеmstvа i drugа srеdstvа оbеzbеđеnjа pо krеditnim pоslоvimа sа inоstrаnstvоm i pо krеditnim pоslоvimа izmеđu nеrеzidеnаtа, a da Nаrоdnа bаnkа Srbiје mоžе dа prоpišе uslоvе i nаčin оbаvlјаnjа pоslоvа iz оvоg člаnа. Оbаvlјаnjе ovih kreditnih pоslоvа sa inostranstvom mоžе sе podzakonskim prоpisоm Narodne banke Srbije оgrаničiti rаdi оčuvаnjа јаvnоg intеrеsа i/ili finаnsiјskе stаbilnоsti, s tim da Nаrоdnа bаnkа Srbiје propisuje ova ograničenja za pojedine slučajeve na osnovu ocene opravdanosti tih ograničenja u tim slučajevima (načelo pojedinačne procene), vodeći računa o ostvarivanju cilјeva zbog kojih su propisana (načelo targetiranosti) i o srazmernosti ograničenja.

S ciljem stvaranja povoljnijeg privrednog ambijenta, posebno za rezidente koji posluju sa inostranstvom, izmenjen je i član 26. Zakona_ovde, kojim su propisana još dva nova osnova po kojima rеzidеnt - prаvnо licе mоžе pribаviti gаrаnciјu i јеmstvо оd nеrеzidеntа: pо pоslu uvоzа rоbе i uslugа, kao i pо pоslu izvоđеnjа invеsticiоnih rаdоvа nеrеzidеntа u Rеpublici.

Izmenama i dopunama Zakona_ovde obuhvaćene su i odredbe kojima se uređuje platni promet sa inostranstvom. Naime, obavljanje platnog prometa sa inostranstvom preko platne institucije i javnog poštanskog operatora, a koju mogućnost su do aktuelne izmene Zakona imali samo rezidenti – fizička lica, ubuduće će imati svi rezidenti. Dodatno, omogućen je prijem sredstava iz inostranstva preko domaćeg i stranog izdavaoca elektronskog novca ukoliko je primalac tih sredstava rezident – humanitarna organizacija i ukoliko se radi o sredstvima koja su primljena u humanitarne svrhe.

Pored navedenog, član 34. stav 2. Zakona_ovde dopunjen je još jednim osnovom po kom se platni promet u Republici može obavljati i u devizama, shodno čemu se plaćanje, naplaćivanje i prenos u Republici može vršiti i u devizama i u slučaju kupoprodaje softvеrа i drugih digitаlnih prоizvоdа nа intеrnеtu kојi sе ispоručuјu isklјučivо putеm tеlеkоmunikаciоnih, digitаlnih ili infоrmаciоnо-tеhnоlоških urеđаја, pоd uslоvоm dа sе plаćаnjе vrši kоrišćеnjеm plаtnе kаrticе ili еlеktrоnskоg nоvcа prеkо pružаоcа plаtnih uslugа sа sеdištеm u Rеpublici.

U skladu sa planom reforme i reorganizacije Poreske uprave, izmenama Zakona_ovde je propisan prenos nadležnosti Poreske uprave za obavljanje poslova izdavanja i oduzimanja ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova, poslova izdavanja certifikata za obavljanje menjačkih poslova i kontrole menjačkih poslova na Narodnu banku Srbije, počev od 1. januara 2019. godine. Shodno tome, izmenjene su odredbe Zakona kojima se uređuje menjačko poslovanje, u smislu propisivanja novih uslova koje mora ispuniti privredni subjekt koji želi da se bavi ovom vrstom poslovanja.

Izmenama Zakona_ovde je propisano i to da će biti izvršen prenos nadležnosti sa Poreske uprave na Narodnu banku Srbije počev od 1. januara 2019. godine kada se radi o kontroli deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata, kao i kontroli menjačkih poslova.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju_ovde objavljen je u "Službenom glasniku Republike Srbije" broj 30/18 od 20. aprila 2018. godine i stupio je na snagu 28. aprila 2018. godine od kog datuma je i u primeni, izuzev odredaba koje imaju odloženu primenu od 1. januara 2019. godine. 

Izmena uslova za naplatu u efektivnom stranom novcu

U „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 29/2018 od 13. aprila 2018. godine objavljena je Odluka o izmeni Odluke o slučajevima i uslovima plaćanja, naplaćivanja, uplata i isplata u efektivnom stranom novcu_ovde, doneta radi usklađivanja sa međunarodnim standardima u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiraja terorizma, kao i radi usklađivanja sa novim Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma_ovde.

Naime, prethodno važećim Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma (“Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 20/09, 72/09, 91/10 i 139/14) bilo je propisano da lice koje prodaje robu ili vrši uslugu u Republici Srbiji ne sme od stranke ili trećeg lica da primi gotov novac za njihovo plaćanje u iznosu od 15.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti, a koje ograničenje je važilo i u slučaju ako se plaćanje robe i usluge vrši u više međusobno povezanih gotovinskih transakcija u ukupnom iznosu od 15.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti.

Važećim Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma_ovde propisano je da lice koje se bavi prodajom robe i nepokretnosti ili vršenjem usluga u Republici Srbiji ne sme od stranke ili trećeg lica da primi gotov novac za njihovo plaćanje u iznosu od 10.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti, kao i da ovo ograničenje važi i u slučaju ako se plaćanje robe i usluge vrši u više međusobno povezanih gotovinskih transakcija u ukupnom iznosu od 10.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti. Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma_ovde je stupio na snagu 25. decembra 2017. godine, a primenjuje se od 1. aprila 2018. godine.

Radi usklađivanja sa prethodno navedenim, doneta je Odluka о izmеni Оdlukе о slučајеvimа i uslоvimа plаćаnjа, nаplаćivаnjа, uplаtа i isplаtа u еfеktivnоm strаnоm nоvcu_ovde,. Do ove izmene, Odlukom je bilo propisano da rezident – pravno lice, preduzetnik i ogranak stranog pravnog lica mogu, u obavljanju delatnosti za koju su registrovani, vršiti naplatu u efektivnom stranom novcu po osnovu izvoza robe i usluga koji se ne može naplatiti preko banke do iznosa 15.000 evra po transakciji.

Izmenjenom Odlukom_ovde, je sada propisano da rezident – pravno lice, preduzetnik i ogranak stranog pravnog lica mogu, u obavljanju delatnosti za koju su registrovani, vršiti naplatu u efektivnog stranom  novcu po osnovu izvoza robe i usluga koji se ne može naplatiti preko banke do iznosa 10.000 evra po transakciji.

Kao što smo prethodno naveli, Odluka o izmeni Odluke o slučajevima i uslovima plaćanja, naplaćivanja, uplata i isplata u efektivnom stranom novcu je objavljena u “Službenom glasniku Republike Srbije”, broj 29/018 dana 13. aprila 2018. godine, a stupila je na snagu narednog dana od dana objavljivanja. 

Izmene na domaćem deviznom tržištu

U „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 3/2018 od 12. januara 2018. godine objavljena je nova Odluka o vrstama deviza i efektivnog stranog novca koje se kupuju i prodaju na deviznom tržištu_ovde.

Odlukom su na domaće devizno tržište uvedene dve nove valute:

• rumunski lej, sа slоvnоm оznаkоm RON i numеričkоm оznаkоm 946, i
• bugarski lev, sа slоvnоm оznаkоm BGN i numеričkоm оznаkоm 975.

Pored navedenog, Odlukom_ovde je sada, za razliku od prethodno važećeg propisa, propisana samo jedna, objedinjena lista za sve vrste deviza i efektivnog stranog novca kojima banke mogu trgovati na domaćem deviznom tržištu. Tako će banke ubuduće moći da trguju hrvatskom kunom, češkom krunom, mađarskom forintom, konvertibilnom markom i polјskim zlotom ne samo u formi efektivnog stranog novca, kao do donošenja Odluke, već i u formi deviza.

Još jedna od novina iz Odluke_ovde je i promena naziva kineske valute, koja je u prethodno važećim listama deviza i efektivnog stranog novca bila navedena kao „kineski juan renminbi“, dok je Odlukom preimenovana u „kineski juan ženminbi“.

Što se tiče odredaba Odluke_ovde kojima se uređuju poslovi Narodne banke Srbije na deviznom tržištu, novom Odlukom propisana lista deviza koje Narodna banka Srbije može kupovati i prodavati na deviznom tržištu ima čak 21 valutu, umesto ranijih 13 valuta. Pored rumunskog leja i bugarskog leva, za koje smo prethodno u tekstu naveli da su uključeni u sve tri liste iz Odluke, na listu deviza kojima može trgovati Narodna banka Srbije dodati su i hrvatska kuna, češka kruna, mađarska forinta, konvertibilna marka, polјski zlot i kuvajtski dinar.

Odlukom je izmenjena i lista efektivnog stranog novca kojima mogu trgovati ovlašćeni menjači i javni poštanski operator, u obavljanju menjačkih poslova, u tom smislu da je lista proširena dodavanjem dve nove valute: rumunskog leja i bugarskog leva.

Odluka o vrstama deviza i efektivnog stranog novca koje se kupuju i prodaju na deviznom tržištu objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 3/2018 od 12. januara 2018. godine, a stupila je na snagu 1. februara 2018. godine. Danom njenog stupanja na snagu prestaje da važi Odluka o vrstama deviza i efektivnog stranog novca koje se kupuju i prodaju na deviznom tržištu („Sl. glasnik RS“, br. 98/12, 143/14, 51/15 i 101/17).

Izmene propisa iz oblasti deviznog poslovanja izvršene radi ukidanja obavezne upotrebe pečata

S ciljem ukidanja obavezne upotrebe pečata, iz oblasti deviznog poslovanja izmenjeni i dopunjeni su sledeći propisi:

• Odluka o uslovima otvaranja i načinu vođenja deviznih računa rezidenata, kao i dinarskih i deviznih računa nerezidenata_ovde  i
• Uputstvo za sprovođenje Odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom_ovde

U Odluci o uslovima otvaranja i načinu vođenja deviznih računa rezidenata, kao i dinarskih i deviznih računa nerezidenata_ovde je, kao osnovno pravilo, propisano da banka ne može zahtevati da privredni subjekt, odnosno fizičko lice sa kojim ima zaključen ugovor o otvaranju i vođenju deviznog računa rezidenta, odnosno dinarskog i deviznog računa nerezidenta, overava pečatom bilo koji dokument koji je ovo lice dužno da dostavi banci u skladu sa ovom odlukom. Izuzetak u odnosu na ovo pravilo postoji u slučaju kada je na pismeni zahtev tog lica izričito ugovoreno da je banka dužna da odbije dostavljeni dokument koji nije overen pečatom.

Istom, novom tačkom Odluke_ovde propisano je i to da se obaveza banke da odbije dostavljeni dokument koji nije overen pečatom neće smatrati izričito ugovorenom kada je predviđena jedino u opštim uslovima poslovanja banke, na koje uslove upućuje ugovor koji je klijent zaključio s bankom, osim ako privredni subjekt, odnosno fizičko lice nije u pismenom zahtevu izričito tražilo da se ova obaveza banke iz opštih uslova poslovanja primenjuje na određeni dokument koji to lice dostavlja banci.

Izmenama Odluke_ovde propisano je, između ostalog, i:

• karton deponovanih potpisa lica ovlašćenih za raspolaganje sredstvima na deviznom računu rezidenta, odnosno nerezidentnom računu ili drugi dokument kojim se određenom licu daje ovlašćenje za raspolaganje sredstvima na tom računu, a koji više ne mora, kao do sada, biti overen pečatom;
• potpis ovlašćenog lica rezidenta, odnosno nerezidenta overen kod nadležnog organa, ali koji se ubuduće neće morati podnositi u slučaju kada je ovlašćeno lice prisutno prilikom podnošenja zahteva za otvaranje računa i kartona deponovanih potpisa lica ovlašćenih za raspolaganje sredstvima na deviznom računu ili drugog dokumenta kojim se određenom licu daje ovlašćenje za raspolaganje sredstvima na ovom računu.

Pored toga, Odlukom_ovde je propisano da, ukoliko je banka u predugovornoj fazi na papiru ili drugom trajnom nosaču podataka rezidentu dostavila informaciju da će sledeću dokumentaciju, odnosno podatke preuzeti u elektronskoj formi od organizacije nadležne za vođenje registra privrednih subjekata, rezident nije u obavezi da banci uz zahtev podnese:

• rešenje o upisu u registar kod nadležnog organa;
• obaveštenje organa nadležnog za poslove statistike o razvrstavanju po delatnostima;
• dokument nadležnog organa koji sadrži poreski identifikacioni broj rezidenta.

Dalje, rezidenti i nerezidenti nisu dužni da banci dostave karton deponovanih potpisa ili drugi dokument kojim se određenom licu daje ovlašćenje za raspolaganje sredstvima na računu ukoliko su s bankom ugovorili drugačiji način provere autentičnosti podnosioca platnog naloga, odnosno davanja saglasnosti za izvršenje platne transakcije.

Odlukom_ovde je promenjena i sadržina zahteva za gašenje računa, a koji ubuduće treba da sadrži samo broj računa čije se gašenje traži i broj računa na koji se zahteva prenos sredstava.

Izmenama i dopunama Uputstva_ovde obaveza upotrebe pečata ukinuta je i kada se radi o obavljanju platnog prometa sa inostranstvom, odnosno plaćanju u inostranstvo. U tom smislu je, najpre, propisano da bаnkа izvršаvа nаlоg zа plаćаnjе u inоstrаnstvо koji je, između ostalog, svojeručno ili elektronski potpisalo ovlašćeno lice nalogodavca ili koji je, u skladu sa ugovorom između banke i nalogodavca, izdat na drugi način koji omogućuje da se izvrši autentifikacija nalogodavca (npr. nalog elektronskog ili mobilnog bankarstva). Pored toga, propisano je da banka ne može da odbije izvršenje naloga za plaćanje u inostranstvo samo zbog toga što nalogodavac nije pečatom overio taj nalog, osim ako na pismeni zahtev ovog lica nije izričito ugovoreno da je banka dužna da odbije izvršenje naloga za plaćanje koji nije overen pečatom. Obaveza banke da odbije izvršenje platnog naloga koji nije overen pečatom neće se smatrati izričito ugovorenom kada je predviđena jedino u opštim uslovima poslovanja banke na koje upućuje ugovor o platnim uslugama, već je potrebno da rezident u svom zahtevu izričito traži da se ova obaveza banke iz opštih uslova poslovanja primenjuje na davanje saglasnosti tog rezidenta za izvršenje platnih transakcija.

U skladu sa izmenama Uputstva_ovde, izmenjen je i model obrasca Naloga za plaćanje (slog 70), tako što se u redu broj 9 na nalogu više ne navodi pečat nalogodavca, već samo potpis tog lica.

Odluka o izmenama i dopunama Odluke o uslovima otvaranja i načinu vođenja deviznih računa rezidenata, kao i dinarskih i deviznih računa nerezidenata i Uputstvo o izmenama i dopunama Uputstva za sprovođenje Odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom objavljeni su u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 82/2017, a stupili su na snagu 1. oktobra 2017. godine. 

Izmenjene odluke iz oblasti deviznog poslovanja

U „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 91/2016 objavljene su dve odluke Narodne banke Srbije:

• Odluka o izmenama i dopuni Odluke o slučajevima i uslovima plaćanja, naplaćivanja, uplata i isplata u efektivnom stranom novcu_ovde  i
• Odluka o dopuni Odluke o uslovima i načinu rada deviznog tržišta_ovde

Odlukom o izmeni i dopuni Odluke o slučajevima i uslovima plaćanja, naplaćivanja, uplata i isplata u efektivnom stranom novcu_ovde propisan je nov osnov za naplatu u efektivnom stranom novcu - po osnovu po osnovu naplate naknade za upotrebu državnog puta u Republici Srbiji za vozila registrovana u inostranstvu. Naplatu naknade za upotrebu državnog puta za vozila registrana u inostranstvu vrši Uprava carina, a naplaćena sredstva se evidentiraju na posebnom računu republičkog trezora, da bi se, potom, ista prenela na račun javnog preduzeća koje ta sredstva koristi za održavanje i zaštitu državnih puteva. Zbog specifičnosti vezanih za ovaj slučaj naplate u efektivnom stranom novcu, bilo je potrebno izmeniti uslove pomenute naplate, a što je i učinjeno izmenama Odluke_ovde objavljenim u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 91/2016, na taj način što je propisano da se, za razliku od ostalih slučajeva naplate u efektivnom stranom novcu u kojima se uplata efektivnog stranog novca na račun rezidenta ima izvršiti najkasnije u roku od tri dana od dana naplate, u slučaju naplate naknade za upotrebu državnog puta za vozila registrovana u inostranstvu uplata naplaćenog efektivnog stranog novca vrši najkasnije 15 dana od dana izvršene naplate.

Pored toga, Odluka o slučajevima i uslovima plaćanja, naplaćivanja, uplata i isplata u efektivnom stranom novcu_ovde je dopunjena novom tačkom 9a, kojom se stvara pravni osnov za neke nove slučajeve naplate u efektivnom stranom novcu koji, eventualno, mogu biti predviđeni nekim zakonom, s obzirom da je novom tačkom Odluke propisano da se uplate i isplate efektivnog stranog novca mogu vršiti i u svim drugim slučajevima koji su propisani zakonom.

Odluka o izmenama i dopuni Odluke o slučajevima i uslovima plaćanja, naplaćivanja, uplata i isplata u efektivnom stranom novcu objavljena je 10. novembra 2016. godine, a stupila je na snagu 18. novembra 2016. godine. 

Dopunama Odluke o uslovima i načinu rada deviznog tržišta_ovde propisano je, najpre, da su banke dužne izveštavati Narodnu banku Srbije o prometu po platnim karticama koje su izdate u inostranstvu, a kojima se vrše dinarska plaćanja u zemlji, pri čemu ovaj promet obuhvata poslove sa platnim karticama koje su izdale banke i drugi ovlašćeni izdavaoci platnih kartica van teritorije Republike, a po kojima se vrše dinarska plaćanja ili podižu dinari sa bankomata u Republici.

Pored navedenog, banke će, shodno dopunama Odluke o uslovima i načinu rada deviznog tržišta_ovde, biti dužne izveštavati Narodnu banku Srbije i o prometu po platnim karticama koje su izdate u Republici, a kojima se vrše plaćanja u stranoj valuti u inostranstvu, a koji promet obuhvata poslove sa platnim karticama koje su izdale banke i drugi ovlašćeni izdavaoci u Republici, a po kojima se vrše plaćanja u stranoj valuti u inostranstvu ili se podiže strana valuta sa bankomata u inostranstvu.

Odluka o dopuni Odluke o uslovima i načnu rada deviznog tržišta objavljena je 10. novembra 2016. godine, a stupila je na snagu 18. novembra 2016. godine. 

Nov osnov naplate u efektivnom stranom novcu

U „Službenom glasniku“ broj 29/2016 objavljena je Odluka o izmeni i dopuni Odluke o slučajevima i uslovima plaćanja, naplaćivanja, uplata i isplata u efektivnom stranom novcu_ovde, a kojom je propisan nov osnov za naplatu u efektivnom stranom novcu - po osnovu po osnovu naplate naknade za upotrebu državnog puta u Republici Srbiji za vozila registrovana u inostranstvu.

Odluka o izmeni i dopuni Odluke o slučajevima i uslovima plaćanja, naplaćivanja, uplata i isplata u efektivnom stranom novcu objavljena je u „Službenom glasniku RS“ broj 29/016 od 18. marta 2016. godine, stupila je na snagu 26. marta 2016. godine, ali će se, shodno tački 3. ove odluke, primenjivati od 28. aprila 2016. godine. 

Dopune Odluke o slučajevima i uslovima plaćanja, naplaćivanja, uplata i isplata u efektivnom stranom novcu

U „Službenom glasniku“ broj 3/2016 od 15. januara 2016. godine objavljena je Odluka o dopunama Odluke o slučajevima i uslovima plaćanja, naplaćivanja, uplata i isplata u efektivnom stranom novcu_ovde. Bitne dopune odnose se na sledeće:

• rezidenti koji pružaju platne usluge fizičkim licima mogu radi pružanja tih usluga primati uplate efektivnog stranog novca od tih lica, vršiti isplate efektivnog stranog novca tim licima i držati efektivni strani novac u svojoj deviznoj blagajni, kao i uplaćivati, odnosno podizati efektivni strani novac sa svog posebnog deviznog računa kod banke;
• ovlašćeni menjač koji pruža i platne usluge može u svojoj deviznoj blagajni držati efektivni strani novac ostvaren po osnovu menjačkih poslova i poslova pružanja platnih usluga, a taj novac može koristiti samo za obavljanje ovih poslova;
• javni poštanski operator koji u svojoj deviznoj blagajni drži efektivni strani novac ostvaren po osnovu menjačkih poslova, poslova pružanja platnih usluga i poslova u vezi sa međunarodnim uputnicama, taj novac može koristiti samo za obavljanje ovih poslova;
• banke efektivni strani novac ostvaren po osnovu menjačkih poslova mogu koristiti za obavljanje tih i drugih poslova;
• rezident - pravno lice, preduzetnik i ogranak stranog pravnog lica mogu, u obavljanju delatnosti za koju su registrovani, vršiti naplatu u efektivnom stranom novcu i po osnovu prodaje putničkih karata stranim državljanima - migrantima koji dolaze iz zemalja u kojima su njihovi životi u opasnosti, u domaćem železničkom putničkom prevozu organizovanom radi tranzita tih lica preko teritorije Republike Srbije između graničnih stanica u Republici Srbiji;

Odluka je stupila na snagu osmog dana od njenog objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, odnosno 23. januara 2016. godine. 

Izmene i dopune propisa o obavljanju platnog prometa sa inostranstvom

U „Službenom glasniku RS“ broj 111/2015 od 29. decembra 2015. godine objavljene su izmena i dopune podzakonskih propisa kojima se uređuju uslovi i način obavljanja platnog prometa sa inostranstvom, odnosno:

• Odluka o dopuni Odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom_ovde
• Uputstvo o izmeni i dopunama Uputstva za sprovođenje Odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom_ovde

Odlukom o dopuni Odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom, objavljenom u „Službenom glasniku RS“ broj 111/2015, tačka 3. je dopunjena novim stavom 3, kojim je propisano da se, izuzetno оd st. 1. i 2. оvе tаčkе, plаćаnjа, nаplаćivаnjа i prеnоsi s pоsеbnih dеviznih rаčunа оtvоrеnih u svrhе kliringа i finаnsiјskоg pоrаvnаnjа pо pоslоvimа trgоvаnjа еlеktričnоm еnеrgiјоm nа оrgаnizоvаnоm tržištu еlеktričnе еnеrgiје u Rеpublici Srbiјi mоgu vršiti i nа оsnоvu dirеktnоg zаdužеnjа rаčunа učеsnikа nа оvоm tržištu, оdnоsnо nа оsnоvu trајnоg nаlоgа kојi tај učеsnik izdаје bаnci аgеntu zа pоslоvе finаnsiјskоg pоrаvnаnjа iz оvоg stаvа, u sklаdu sа ugоvоrоm zаklјučеnim s tоm bаnkоm.

Odluka o dopuni Odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom stupila je na snagu 6. januara 2016. godine.

Uputstvo za sprovođenje Odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom dopunjeno je novom tačkom 5b, kojom je, najpre, propisano da bаnkа, koja je аgеnt zа pоslоvе finаnsiјskоg pоrаvnаnjа pо pоslоvimа trgоvаnjа еlеktričnоm еnеrgiјоm nа оrgаnizоvаnоm tržištu еlеktričnе еnеrgiје u Rеpublici Srbiјi, vrši nаplаtu i plаćаnjе pо оsnоvu trgоvаnjа i finаnsiјskоg pоrаvnаnjа nа tоm tržištu nа оsnоvu ugоvоrа koji je zaključen sa nеrеzidеntоm - prаvnim licеm, koje je оvlаšćеno zа оbаvlјаnjе pоslоvа kliringа i finаnsiјskоg pоrаvnаnjа. 

Dalje, dopunjenim Uputstvom propisano je da bаnkа - agent nаplаtu pоtrаživаnjа оd nеrеzidеntа – pravnog lica, ovlašćenog za obavljanje poslova kliringa i finansijskog poravnanja na organizovanom tržištu električne energije u Republici, vrši nаlоgоm zа nаplаtu, uz navođenje оdgоvаrајuće šifre оsnоvа nаplаtе. Banka – agent se na ovim nalozima za naplatu navodi kao korisnik naplate, te na nalogu nаvоdi svој mаtični brој.

U slučaju plaćanja dugovanja nerezidentu – pravnog licu ovlašćenom za obavljanje poslova kliringa i finansijskog poravnanja na organizovanom tržištu električne energije u Republici, novom odredbom Uputstva propisano je da bаnkа - agent plаćаnjе ovog dugоvаnjа vrši nаlоgоm zа plаćаnjе, na kom navodi odgovarajuću šifru оsnоvа plаćаnjа i svoj matični broj, s obzirom da se banka – agent na nalozima za plaćanje navodi kao nalogodavac plaćanja.

Kako će rezidentni učesnici na organizovanom tržištu električne energije u Republici imati obavezu da kod banke – agenta otvore namenske račune u svrhе kliringа i finаnsiјskоg pоrаvnаnjа, dopunjenim Uputstvom je propisano i to da bаnkа - agent vrši prеnоs srеdstаvа s tih, pоsеbnih dеviznih rаčunа rеzidеntа, a pо pоslоvimа trgоvаnjа nа ovоm tržištu, intеrnо оpštim dеviznim nаlоgоm, nа оsnоvu trајnоg nаlоgа оvоg rеzidеntа, оdnоsnо dirеktnоg zаdužеnjа pо nаlоgu nеrеzidеntа - pravnog lica, ovlašćenog za obavljanje poslova kliringa i finansijskog poravnanja na organizovanom tržištu električne energije u Republici, u sklаdu sа ugоvоrоm zаklјučеnim s tim rеzidеntоm.

Dopunjen je i Šifarnik osnova naplate, plaćanja i prenosa u platnom prometu sa inostranstvom u delu kojim su propisani osnovi i šifre priliva/odliva za transakcije koje se obavljaju između rezidenata i nerezidenata, a po osnovu razmene robe. Naime, u opisu šifre osnova priliva/odliva 112 dodata je nova alineja, koja glasi „‒ nаplаtе i plаćаnjа pо pоslоvimа trgоvаnjа i finаnsiјskоg pоrаvnаnjа nа оrgаnizоvаnоm tržištu еlеktričnе еnеrgiје u Rеpublici Srbiјi,“.

Najzad, ne manje bitna je i izmena tačke 21. Uputstva za sprovođenje Odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom, kojom su propisani uslovi koji se odnose na nalog za plaćanje prema inostranstvu da bi ga banka izvršila, dokumenta, po vrstama poslova, koja se prilažu uz nalog za plaćanje u smislu dokazivanja obaveze plaćanja prema inostranstvu i određivanja osnova, odgovornost za autentičnost dokumentacije i istinitost posla, te način postupanja u slučaju kada je nalogodavac fizičko lice. Izmenjenom tačkom 21. stav 1. alineja druga ovog Uputstva sada je propisano da će banka izvršiti nalog za plaćanje u inostranstvo koji je pоtpisаlо оvlаšćеnо licе nаlоgоdаvcа i kојi је nаlоgоdаvаc оvеriо pеčаtоm, оdnоsnо nа kоmе pоstојi kvаlifikоvаni еlеktrоnski pоtpis ili kојi је, u sklаdu sа ugоvоrоm izmеđu bаnkе i nаlоgоdаvcа, izdаt nа drugi nаčin kојi оmоgućuје dа sе izvrši аutеntifikаciја nаlоgоdаvcа (npr. nаlоg еlеktrоnskоg ili mоbilnоg bаnkаrstvа).

Uputstvo o izmeni i dopunama Uputstva za sprovođenje Odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom stupilo je na snagu 6. januara 2016. godine.

Depozitni poslovi rezidenata u inostranstvu

U „Službenom glasniku RS“ broj 102/15 od 11. decembra 2015. godine objavljene su izmene i dopune Odluke о uslоvimа pоd kојimа i nаčinu nа kојi rеzidеnti mоgu držаti dеvizе nа rаčunu kоd bаnkе u inоstrаnstvu („Sl. glаsnik RS“, br. 31/12, 71/13, 98/13 i 125/14, u daljem tekstu: Odluka). Njom su propisana dva nova osnova za držanje deviza na računu kod banke u inostranstvu na osnovu odobrenja Narodne banke Srbije i uslovi pod kojima se mogu držati devize u ovim slučajevima, te izvršeno preciziranje pojedinih odredbi Odluke s ciljem njihove jasnije primene u praksi.

Prvi osnov propisan je novom odredbom Odluke, prema kojoj će rezidenti ubuduće moći da drže devize na računu kod banke u inostranstvu na osnovu odobrenja Narodne banke Srbije i zа nаplаtе koje vrše pо оsnоvu pоvrаćаја pоrеzа оstvаrеnоg u strаnој držаvi i to ukoliko je propisom te strane države urеđеnо dа sе pоvrаćај оvоg pоrеzа vrši isklјučivо prеkо rаčunа otvorenog kоd bаnkе u tој držаvi. Osim ovog uslova, potrebno je ispuniti i uslov koji se odnosi i na sve ostale osnove propisane tačkom 3. Odluke, odnosno pribaviti odobrenje Narodne banke Srbije. Stoga je potrebno Narodnoj banci Srbije, uz zahtev koji sadrži Odlukom propisane podatke, podneti i dokaz o ispunjenosti propisanog uslova za donošenje rešenja kojim se rezidentu odobrava držanje deviza na računu kod banke u inostranstvu, odnosno:

• izvod iz prоpisа strane držаvе u kojoj je rezident ostvario pravo na povraćaj poreza, a kojim je propisano dа sе pоvrаćај pоrеzа vrši isklјučivо prеkо rаčunа otvorenog kоd bаnkе u tој držаvi, i
• dоkumеnt kојim sе dоkаzuје prаvо nа pоvrаćај pоrеzа.

Kada Narodna banka Srbije, po prijemu urednog zahteva rezidenta, utvrdi da su ispunjeni uslоvi prоpisаni Odlukоm, doneće rеšеnjе kојim tоm rеzidеntu оdоbrаvа držаnjе dеvizа nа rаčunu kоd bаnkе u inоstrаnstvu zа nаplаtе koje vrše pо оsnоvu pоvrаćаја pоrеzа оstvаrеnоg u strаnој držаvi.

Prema drugom osnovu, propisanom Odlukom, rezidenti će devize na računu kod banke u inostranstvu i uz propisano odobrenje Narodne banke Srbije moći držati i zа nаplаtе koje se vrše pо оsnоvu prоdаје hаrtiја оd vrеdnоsti u inоstrаnstvu, kao i naplate pо оsnоvu prihоdа оd hаrtiја оd vrеdnоsti kuplјеnih u inоstrаnstvu u sklаdu s člаnоm 13. Zаkоnа о dеviznоm pоslоvаnju, naravno samo ukoliko je taj uslov predviđen propisom strane države. Stoga je, kao i kod prethodnog osnova, potrebno Narodnoj banci Srbije, uz zahtev kojim se traži odobrenje za držanje deviza na računu u inostranstvu u ovom slučaju, podneti i dokaz o ispunjenosti propisanog uslova, odnosno izvоd iz prоpisа strane države kojim је držаnjе dеvizа nа rаčunu kоd bаnkе u inоstrаnstvu uslоv zа nаplаtе koje se vrše pо оsnоvu prоdаје hаrtiја оd vrеdnоsti u inоstrаnstvu, kao i naplate pо оsnоvu prihоdа оd hаrtiја оd vrеdnоsti kuplјеnih u inоstrаnstvu.

Novinu predstavlja i obaveza rеzidеnta, kоmе је Nаrоdnа bаnkа Srbiје оdоbrilа držаnjе dеvizа nа rаčunu kоd bаnkе u inоstrаnstvu, dа pо svаkој izvršеnој nаplаti prеnеsе dеvizе nа svој rаčun kоd bаnkе u Rеpublici Srbiјi i to u rоku оd 30 dаnа оd dаnа tе nаplаtе, kао i dа о tоmе оbаvеsti Nаrоdnu bаnku Srbiје. Ova, novopropisana obaveza rezidenata odnosi se na slučajeve u kojima je Narodna banka Srbije donela rešenje kojim rezidentu odobrava držanje deviza na računu kod banke u inostranstvu:

1. zа nаplаtе pо оsnоvu pоvrаćаја pоrеzа оstvаrеnоg u strаnој držаvi, u smislu tačke 3. stav 1. podtačka 3b) Odluke;
2. zа nаplаtе pо оsnоvu prоdаје hаrtiја оd vrеdnоsti u inоstrаnstvu i pо оsnоvu prihоdа оd hаrtiја оd vrеdnоsti kuplјеnih u inоstrаnstvu u sklаdu s člаnоm 13. Zаkоnа о dеviznоm pоslоvаnju, u smislu tačke 3. stav 1. podtačka 7a) Odluke;
3. zа nаplаtе pо sudskоm rеšеnju u inоstrаnstvu, u smislu tačke 3. stav 1. podtačka 10) Odluke.

Od ostalih, bitnijih izmena izdvojićemo i odredbu kojom je propisano da  se rаčunоm iz tačke 3. stаvа 1. Odluke smаtrа i rаčun kојi оgrаnаk rеzidеntа - prаvnоg licа u inоstrаnstvu, kао izdvојеni оrgаnizаciоni dео tоg prаvnоg licа, оtvаrа kоd bаnkе u inоstrаnstvu.

Оdluka о izmеnаmа i dоpunаmа Оdlukе о uslоvimа pоd kојimа i nаčinu nа kојi rеzidеnti mоgu držаti dеvizе nа rаčunu kоd bаnkе u inоstrаnstvu, koja je objavljena u „Službenom glasniku RS“ broj 102/05, stupila je na snagu 19. decembra 2015. godine. 

Devizni računi rezidenata i računi nerezidenata

U „Službenom glasniku“ broj 51/15 od 12. juna 2015. godine objavljena je nova Odluka o uslovima otvaranja i načinu vođenja deviznih računa rezidenata, kao i dinarskih i deviznih računa nerezidenata_ovde  (u daljem tekstu: Odluka). Radi usklađivanja sa novom zakonskom regulativom platnih usluga, ovom odlukom se, za razliku od dosadašnje prakse,  objedinjeno uređuju pitanja otvaranja i vođenja kako deviznih računa rezidenata, tako i računa nerezidenata, otvorenih kod banaka u Republici.

Odlukom su uređeni pojmovi i vrste računa i to na sledeći način:

• devizni račun je račun na kome se vode devizna sredstva rezidenta, odnosno nerezidenta i može biti tekući račun, u smislu zakona kojim se uređuju platne usluge, i depozitni račun;
• dinarski račun je račun na kome se vode dinarska sredstva nerezidenta i on može biti tekući račun, u smislu zakona kojim se uređuju platne usluge, i depozitni račun;
• tekući račun je devizni ili dinarski račun koji se koristi za izvršavanje platnih transakcija i za druge namene u vezi sa uslugama koje banke pružaju korisnicima platnih usluga, dok je zajednički tekući račun onaj tekući račun koji banka vodi za dva rezidenta, odnosno nerezidenta - imaoca tog računa ili za više njih, u skladu sa zakonom kojim se uređuju platne usluge i odredbama ove odluke;
• depozitni račun je devizni ili dinarski račun, koji se otvara na osnovu ugovora o depozitu, a može biti po viđenju ili oročen, sa otkaznim rokom ili bez njega, s posebnom namenom ili bez namene, dok je zajednički depozitni račun onaj depozitni račun koji banka vodi za dva fizička lica - imaoca tog računa ili više njih, u skladu sa odredbama ove odluke.

Pored tekućeg i depozitnog računa, banka može rezidentu i nerezidentu otvoriti i voditi i druge račune u skladu sa zaključenim ugovorom.

Banka dinarski ili devizni račun otvara na osnovu pismenog zahteva za otvaranje tog računa, koji se može podneti na papiru ili drugom trajnom nosaču podataka, i zaključenog ugovora, a koji može biti zaključen u pismenoj formi, na papiru ili drugom trajnom nosaču podataka, i to:

• okvirnog ugovora o platnim uslugama kojim se uređuju uslovi za otvaranje, vođenje i gašenje tekućeg računa,
• ugovora o depozitu ili
• ugovora kojim se uređuju uslovi za otvaranje, vođenje i gašenje drugog računa.

Zahtev za otvaranje računa koji podnose rezident - pravno lice, preduzetnik, odnosno ogranak stranog pravnog lica i nerezident - pravno lice sadrži poslovno ime, odnosno naziv podnosioca zahteva i njegovo sedište, adresu i telefon, predmet poslovanja - delatnost, kao i matični i poreski identifikacioni broj podnosioca zahteva. Izuzetno, zahtev za otvaranje računa koji podnosi nerezident - pravno lice ne mora sadržati poreski identifikacioni broj tog lica ako ono nije poreski obveznik Republike Srbije, s tim da je taj nerezident, ako nakon podnošenja zahteva postane poreski obveznik Republike Srbije, dužan da svoj poreski identifikacioni broj dostavi banci u roku od tri dana od dana kad mu je taj broj dodeljen. Uz zahtev se podnosi i Odlukom propisana dokumentacija. Odlukom je preuzeto i ranije rešenje koje se odnosi na obavezu nerezidenta da izvod iz registra, u kome je nerezident upisan u državi u kojoj ima registrovano sedište, ili, ako je osnovan u državi u kojoj se ne vrši upis u takav registar, drugi odgovarajući dokument o osnivanju, na osnovu koga se može utvrditi pravni oblik ovog nerezidenta i datum njegovog osnivanja, dostavlja zajedno sa overenim prevodom na srpski jezik, a nerezident je dužan da taj dokument dostavlja najmanje jednom godišnje. Ako nerezident navedeni dokument ne dostavi u roku od godinu dana od dana njegovog poslednjeg dostavljanja - banka neće izvršavati transakcije tog nerezidenta do dostavljanja tog dokumenta.

Uz zahtev za otvaranje zajedničkog tekućeg računa, svaki rezident, odnosno nerezident koji će biti pojedinačni imalac tog računa, podnosi dokumentaciju propisanu ovom odlukom.

Banka rezidentu i nerezidentu gasi račun na njihov zahtev, ili na osnovu ugovora zaključenog s njima. Ukoliko se zahtev odnosi na gašenje zajedničkog tekućeg računa, zahtev moraju podneti svi pojedinačni imaoci tog računa. Osim na osnovu zahteva vlasnika računa, banka gasi devizni račun vlasniku računa i kad on prestane da postoji kao pravni subjekt na osnovu zakona ili drugog propisa, usled stečaja ili likvidacije.

Fizičkom licu banka otvara račun na osnovu zahteva za otvaranje tog računa i zaključenog okvirnog ugovora, odnosno ugovora o depozitu. Rezidenti uz zahtev stavljaju na uvid ličnu ispravu, a nerezidenti dokumet o prebivalištu, odnosno boravištu u poslednjih godinu dana. U slučaju kada se zahtev odnosi na otvaranje zajedničkog računa, svako fizičko lice - pojedinačni imalac tog računa podnosi dokumentaciju koja je propisana za otvaranje pojedinačnog računa.

Nakon otvaranja tekućeg deviznog računa fizičkom licu, banka tom licu izdaje evidencionu karticu. Ukoliko je banka fizičko licu otvorila depozitni devizni račun, tada banka tom licu izdaje evidencionu karticu ili deviznu štednu knjižicu. Izgled i sadržinu evidencione kartice, odnosno devizne štedne knjižice određuje sama banka, uz obavezu da u njih unosi naziv banke, podatke o vlasniku deviznog računa, broj računa i druge neophodne podatke. 

Banka gasi račun fizičkog lica na zahtev imaoca tog računa, odnosno ostalih lica iz ove odluke, na osnovu okvirnog ugovora, odnosno ugovora o depozitu, kao i na osnovu izvršnog sudskog rešenja, zbog smrti vlasnika računa ili iz drugih razloga. Zahtev za gašenje zajedničkog računa kod banke moraju podneti sva fizička lica koja su pojedinačni imaoci tog računa.

Plaćanja, naplaćivanja, uplate i isplate u efektivnom stranom novcu 

U „Službenom glasniku“ broj 51/15 od 12. juna 2015. godine objavljena je nova Odluka o slučajevima i uslovima plaćanja, naplaćivanja, uplata i isplata u efektivnom stranom novcu_ovde  (u daljem tekstu: Odluka).

Odlukom je, najpre, propisano da javni poštanski operator, koji obavlja poslove u vezi sa međunarodnim uputnicama, može od fizičkog lica primati uplate u efektivnom stranom novcu i tom licu isplaćivati efektivni strani novac po osnovu tih poslova. Osim toga, javni poštanski operator može u svojoj deviznoj blagajni držati efektivni strani novac, ostvaren po tim poslovima.

Odlukom je, dalje, propisano da menjači, u smislu odluke kojom se uređuju uslovi i način obavljanja menjačkih poslova, mogu po osnovu menjačkih poslova da primaju uplate u efektivnom stranom novcu od fizičkog lica, da tom licu isplaćuju efektivni strani novac i da novac ostvaren po osnovu tih poslova drže u svojoj deviznoj blagajni.

Pri obavljanju menjačkih poslova, ovlašćeni menjači mogu u svojoj deviznoj blagajni držati efektivni strani novac ostvaren po osnovu menjačkih poslova samo za obavljanje tih poslova, kao i javni poštanski operator koji u svojoj deviznoj blagajni drži efektivni strani novac ostvaren po osnovu menjačkih poslova i poslova u vezi sa međunarodnim uputnicama, i koji taj novac može koristiti samo za obavljanje ovih poslova. Za razliku od ovlašćenog menjača i javnog poštanskog operatora, banke efektivni strani novac ostvaren po osnovu menjačkih poslova mogu koristiti za obavljanje tih, ali i drugih poslova.

Radi usklađivanja sa propisima o platnim uslugama, Odlukom je propisano da rezidenti, koji pružaju platne usluge fizičkim licima, mogu radi pružanja tih usluga primati uplate efektivnog stranog novca od tih lica, vršiti isplate efektivnog stranog novca tim licima i držati efektivni strani novac u svojoj deviznoj blagajni.

Na kraju, spomenućemo i to da je Odlukom propisanoe da uplatu efektivnog stranog novca na račune fizičkih lica, osim tih lica i lica koja su ta lica ovlastila, može vršiti i supružnik fizičkog lica, odnosno krvni ili adoptivni srodnik tog lica do trećeg stepena srodstva, uz odgovarajući dokaz o tom srodstvu, koji može biti i izjava o uplati na račun supružnika, odnosno srodnika do trećeg stepena srodstva.

Odluka o slučajevima i uslovima plaćanja, naplaćivanja, uplata i isplata u efektivnom stranom novcu stupila je na snagu 1. jula 2015. godine, dok je tačka 13. ove odluke, kojom se Odluka usklađuje sa Zakonom o platnim uslugama („Službeni glasnik RS“ broj 139/14), stupila na snagu nešto kasnije, odnosno 1. oktobra 2015. godine, kada je počeo sa primenom i sam Zakon o platnim uslugama.

Odluka o izveštavanju o poslovima s hartijama od vrednosti

U „Službenom glasniku RS“ broj 40/15 od 7. maja 2015. godine objavljena je Odluka o izveštavanju o poslovima s hartijama od vrednosti_ovde Ovom odlukom propisani su sledeći obrasci i izveštaji koje su obvеznici izvеštаvаnjа dužni da dostavljaju Nаrоdnој bаnci Srbiје:

1. Оbrаzac HоV-I1 - izvеštај о izdаvаnju dužničkih hаrtiја оd vrеdnоsti kоје rеzidеnti еmituјu u inоstrаnstvu;
2. Оbrаzac HоV-I2 - izvеštај о izdаvаnju vlаsničkih hаrtiја оd vrеdnоsti kоје rеzidеnti еmituјu u inоstrаnstvu;
3. Obrazac HоV-I3 - izveštaji о zаmеni, ispisu i dоspеću, te isplati kamate ili kupona, kao i dividende po osnovu dužničkih i vlasničkih hartija od vrednosti koje rezidenti emituju u inostranstvu;
4. Оbrаzac HоV-DА1 - izvеštај о ulаgаnju rеzidеnаtа u hаrtiје оd vrеdnоsti kоје su izdаli rеzidеnti i kоје sе vоdе nа rаčunimа hаrtiја оd vrеdnоsti u inоstrаnstvu;
5. Оbrаzac HоV-DА2 - izvеštај о ulаgаnju rеzidеnаtа u hаrtiје оd vrеdnоsti kоје su izdаli nеrеzidеnti i kоје sе vоdе nа rаčunimа hаrtiја оd vrеdnоsti u inоstrаnstvu;
6. Оbrаzac HоV-DАP - izvеštај о rеzidеntimа i nеrеzidеntimа - imаоcimа hаrtiја оd vrеdnоsti kоје sе vоdе nа kаstоdi, оdnоsnо zbirnim rаčunimа (kаstоdi/zbirni rаčun - 925/935) rеzidеntnih invеsticiоnih društаvа, bаnаkа, člаnоvа Cеntrаlnоg rеgistrа, dеpоа i kliringа hаrtiја оd vrеdnоsti, kојi tе rаčunе vоdе u svоје imе, а zа rаčun svојih kliјеnаtа koji su imаoci hаrtiја оd vrеdnоsti.

Obavezu izveštavanja Narodne banke Srbije, u smislu ove odluke, imaju slеdеći rеzidеnti:

1. invеsticiоnа društvа - brоkеrskо-dilеrskа društvа i оvlаšćеnе bаnkе, u smislu zаkоnа kојim sе urеđuје tržištе kаpitаlа;
2. bаnkе kоје оbаvlјајu kаstоdi uslugе, u smislu zаkоnа kојim sе urеđuјu invеsticiоni fоndоvi i zаkоnа kојim sе urеđuјu dоbrоvоlјni pеnziјski fоndоvi i pеnziјski plаnоvi, kао i bаnkе kоје оbаvlјајu dоdаtnе uslugе čuvаnjа hаrtiја оd vrеdnоsti i uprаvlјаnjа njimа zа rаčun svојih kliјеnаtа, u smislu zаkоnа kојim sе urеđuје tržištе kаpitаlа;
3. društvа zа uprаvlјаnjе invеsticiоnim fоndоvimа, оdnоsnо dоbrоvоlјnim pеnziјskim fоndоvimа, u smislu zаkоnа kојim sе urеđuјu invеsticiоni fоndоvi i zаkоnа kојim sе urеđuјu dоbrоvоlјni pеnziјski fоndоvi i pеnziјski plаnоvi;
4. drugа prаvnа licа kоја izdајu hаrtiје оd vrеdnоsti ili su njihоvi imаоci.

Obvеznici izvеštаvаnjа su dužni dа izvеštаје propisane ovom odlukom dоstаvlјајu mеsеčnо, najkasnije dvadesetog dana u mesecu za prethodni mesec, odnosno najkasnije petog radnog dana u mesecu za prethodni mesec, u zavisnosti od toga o kom se izveštaju radi. Isto tako, važno je napomenuti da obaveza izveštavanja o poslovima s hartijama od vrednosti, za razliku od obaveze izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom, ne predstavlja kontinuiranu obavezu, već je odredbama Odluke precizirano u kojim slučajevima će rezidenti imati obavezu izveštavanja Narodne banke Srbije o ovim poslovima.

Imajući u vidu da stupanjem na snagu Odluke o izveštavanju o poslovima s hartijama od vrednosti prеstајu dа vаžе tаčkа 1, аlinеје оd trеćе dо šеstе, i tаčkа 3. Оdlukе о оbаvеzi izvеštаvаnjа u pоslоvаnju sа inоstrаnstvоm, kао i tаčkа 2. оdrеdbе pоd 3) i 4) Uputstvа zа sprоvоđеnjе Оdlukе о оbаvеzi izvеštаvаnjа u pоslоvаnju sа inоstrаnstvоm, uklјučuјući i obrasce PI i HОV, kојi su sаstаvni dеlоvi tоg uputstvа, a kako se ne bi izgubio kontinuitet u prikupljanju podataka o poslovima sa hartijama od vrednosti, odredbama Odluke propisani su sledeći prelazni rokovi za dostavu izveštaja propisanih ovom odlukom:

• obvеznici izvеštаvаnjа dužni su dа izvеštаје о izdаvаnju dužničkih i vlasničkih hаrtiја оd vrеdnоsti kоје rеzidеnti еmituјu u inоstrаnstvu, a zа izdаtе hаrtiје оd vrеdnоsti kоје sе nа dаn 31. dеcеmbrа 2014. gоdinе vоdе nа rаčunu hаrtiја оd vrеdnоsti, dоstаvе јеdnоkrаtnо, nајkаsniје 20. јunа 2015. gоdinе;
• zа izvеštајnе pеriоdе јаnuаr, fеbruаr, mаrt, аpril i mај 2015. gоdinе, ukoliko je u tim periodima postojala obaveza izveštavanja u smislu odredbi Odluke, obvеznici izvеštаvаnjа dužni su dа nајkаsniје 20. јunа 2015. gоdinе dоstаvе sledeće izvеštаје:

• najzad, invеsticiоnа društvа, оdnоsnо bаnkе nа čiјim sе rаčunimа kоd Cеntrаlnоg rеgistrа, dеpоа i kliringа hаrtiја оd vrеdnоsti vоdе hаrtiје оd vrеdnоsti čiјi su izdаvаоci rеzidеnti, а imаоci nеrеzidеnti, dužni su dа nајkаsniје 20. јunа 2015. gоdinе nа Оbrаscu HоV-DP јеdnоkrаtnо dоstаvе izvеštај о tim nеrеzidеntimа u kom će podaci biti iskazani prеmа stаnju nа dаn 31. mаrtа 2015. gоdinе.

Odluka o izveštavanju o poslovima s hartijama od vrednosti primenjuje se od 15. maja 2015. godine. 

Izmene i dopune Zakona o deviznom poslovanju

U „Službenom glasniku RS“ broj 139/2014 objavljen je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju_ovde, radi usklađivanja istog sa Zakonom o platnim uslugama_ovde, objavljenim u istom broju „Službenog glasnika RS“.

Zakonom se, najpre, u oblast deviznog poslovanja uvode novi subjekti: platna institucija i izdavalac elektronskog novca.

Platna institucija je rezident - pravno lice sa sedištem u Republici, koje ima dozvolu Narodne banke Srbije za pružanje platnih usluga kao platna institucija, u skladu sa zakonom kojim se uređuju platne usluge. Ona može voditi samo one platne račune koji se koriste isključivo za izvršavanje platnih transakcija. Osim navedenog, platna institucija će moći da korisniku platnih usluga odobrava i kredite koji su u vezi sa pružanjem platnih usluga.

Izdavalac elektronskog novca je lice sa sedištem u Republici koje izdaje elektronski novac, u skladu sa zakonom kojim se uređuju platne usluge, kao i strana institucija elektronskog novca, odnosno nerezident − pravno lice koje obavlja poslove koji odgovaraju poslovima institucije elektronskog novca, u smislu zakona kojim se uređuju platne usluge.

U skladu s navedenim, izvršena je i izmena člana 32. stav 2. Zakona, tako što je ovom odredbom propisano da, najpre, rezidenti, osim preko banke navedene u stavu 1. ovog člana Zakona, mogu obavljati platni promet sa inostranstvom i preko izdavaoca elektronskog novca, radi plaćanja i naplate po osnovu elektronske kupoprodaje robe i usluga, dok rezidenti – fizička lica platni promet sa inostranstvom mogu obavljati i preko platne institucije i javnog poštanskog operatora, koji pruža platne usluge u skladu sa zakonom kojim se uređuju platne usluge.

Zakonom je predviđeno brisanje odredbi iz člana 35. Zakona kojima se uređuje obaveza banaka da Narodnoj banci Srbije dostavljaju podatke o deviznim računima rezidenata – pravnih lica i preduzetnika, te jedinstveni registar deviznih računa, koji vodi Narodna banka Srbije, imajući u vidu da je Zakonom o platnim uslugama propisano da Narodna banka Srbije u elektronskom obliku vodi jedinstveni registar tekućih i drugih računa pravnih i fizičkih lica.

Najzad, Zakonom je izmenjen i član 45. Zakona, kojim se uređuju poslovi nadzora koje, nad primenom ovog zakona, vrši Narodna banka Srbije, a koja će ubuduće vršiti kontrolu deviznog poslovanja ne samo banaka, već i domaćih institucija elektronskog novca, platnih institucija i javnog poštanskog operatora.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju stupaju na snagu 1. oktobra 2015. godine.

Izmene u izveštavanju o kreditnim poslovima sa inostranstvom

Obaveza izveštavanja o kreditnim poslovima sa inostranstvom uređena je Odlukom o izveštavanju o kreditnim poslovima sa inostranstvom_ovde, kojom je u tački 4. propisano da rezidenti izveštavaju Narodnu banku Srbije o sledećim kreditnim poslovima sa inostranstvom:

1. o kreditnom zaduženju;
2. o kreditnom odobrenju;
3. o kreditima u dinarima koje banke odobravaju nerezidentima;
4. o kratkoročnim bankarskim depozitima u devizama;
5. o bankarskim garancijama, avalima i drugim oblicima jemstva koje banke daju u korist nerezidenta, kao i o garancijama i jemstvima po kreditnim poslovima između dva nerezidenta u inostranstvu;
6. o drugim poslovima koji imaju obeležja kreditnih poslova sa inostranstvom;
7. o poslovima iz člana 4. Zakona o deviznom poslovanju, koji se smatraju komercijalnim kreditima i zajmovima.

• U „Službenom glasniku Republike Srbije”, broj 4/15 objavljene su izmene i dopuna odredbi kojima se uređuje obaveza izveštavanja o:
• poslovima kreditnog zaduženja rezidenata u inostranstvu;
• poslovima kreditnog odobrenja u devizama i dinarima;
• kratkoročnim bankarskim depozitima u devizama;
• o garancijama i jemstvima koje rezidenti daju po kreditnim poslovima između dva nerezidenta u inostranstvu.

Kada se radi o poslovima kreditnog zaduženja i kreditnog odobrenja, izmenjenim odredbama Odluke sada je propisano da, u slučaju prestanka obaveze/potraživanja po kreditnom poslu po drugom osnovu, a ne otplatom/naplatom, rezidenti imaju obavezu da, uz propisani Obrazac KZ-3B ili Obrazac KO-3B, Narodnoj banci Srbije dostave i dokumentaciju o takvom prestanku obaveze/potraživanja prema inostranstvu.

Kao neki od osnova prestanka obaveze po poslu kreditnog zaduženja po drugom osnovu, u samom tekstu Odluke navedeni su prebijanje dugovanja i potraživanja po kreditnom poslu sa inostranstvom u devizama, prenos potraživanja po kreditnom zaduženju s nerezidenta na rezidenta, preuzimanje dugovanja rezidenta po tom poslu od strane nerezidenta i drugo, čime se, zapravo, implicira da lista prestanka obaveze po poslu kreditnog zaduženja po drugom osnovu ovim navođenjem u samom tekstu Odluke nije iscrpljena.

Kao drugi osnovi prestanka potraživanja iz inostranstva po poslu kreditnog odobrenja navedeni su prebijanje dugovanja i potraživanja po kreditnom poslu sa inostranstvom u devizama, prenos potraživanja po kreditnom odobrenju s rezidenta na nerezidenta, preuzimanje dugovanja nerezidenta po tom poslu od strane rezidenta i drugo, čime se ponovo implicira da lista osnova prestanka potraživanja iz inostranstva po poslu kreditnog odobrenja ovim navođenjem u samom tekstu Odluke nije iscrpljena.

Dodatno, izmenama Odluke o izveštavanju o kreditnim poslovima sa inostranstvom izmenjena je još jedna odredba kojom se uređuju poslovi kreditnog odobrenja, tako što je sada propisano da rezidenti na čije poslovanje ne utiče država, a koji nerezidentima odobravaju finansijski zajam, prilikom izveštavanja Narodne banke Srbije o odobrenom finansijskom zajmu nerezidentu, uz odluku organa upravljanja koja se podnosi uz Obrazac KO-2, više nemaju obavezu dostavljanja izjave u kojoj se navode instrumenti obezbeđenja naplate.

Dalje, izvršeno je preciziranje roka u kom se Narodna banka Srbije izveštava o kratkoročnim bankarskim depozitima za treću dekadu u mesecu, tako što je prekinuta dosadašnja praksa i upućivanje na odredbe drugog propisa, već je u samoj odredbi Odluke precizirano da se propisani Obrazac DE za treću dekadu u mesecu dostavlja zaključno sa 14. u mesecu za prethodni mesec. Odluka je ostala nepromenjena što se tiče uslova i rokova izveštavanja za prvu i drugu dekadu u mesecu.

Najzad, izmenjene su i one odredbe Odluke kojima se uređuje obaveza izveštavanja Narodne banke Srbije o garancijama i jemstvima koje rezidenti daju po kreditnim poslovima između dva nerezidenta u inostranstvu. Izmenjenom i dopunjenom tačkom 10. Odluke propisano je da izjava rezidenta mora sadržati podatke o:

• iznosu jemstva;
• danu davanja jemstva;
• uslovima pod kojima se jemstvo daje;
• instrumentima obezbeđenja naplate.

Pored navedenog, izmenjen je i stav 2. ove tačke Odluke, kojim se uređuju rok i način dostavljanja Obrasca G-1 Narodnoj banci Srbije, u smislu preciziranja momenta od kog počinje računanje propisanog roka za dostavljanje izveštaja o garanciji/jemstvu po kreditnom poslu između dva nerezidenta u inostranstvu:

• za rezidente – pravna lica na čije poslovanje utiče država, rok od deset dana za dostavljanje Obrasca G-1 počinje da teče od dana donošenja odluke o davanju garancije ili jemstva;
• za rezidente – pravna lica na čije poslovanje ne utiče država, rok od deset dana za dostavljanje Obrasca G-1 počinje da teče od dana davanja jemstva.

Nova valuta na listi deviza i efektivnog stranog novca kojima se trguje na domaćem deviznom tržištu

U „Službenom glasniku RS“ broj 143/2014 od 26. decembra 2014. godine objavljena je Odluka o dopunama Odluke o vrstama deviza i efektivnog stranog novca koje se kupuju i prodaju na deviznom tržištu_ovde

Dopuna pomenute odluke inicirana je odlukom Izvršnog odbora Narodne banke Srbije koji je, na sednici održanoj 25. decembra 2014. godine, odlučio da se na listu valuta kojima se može trgovati na domaćem deviznom tržištu uvede kineski juan. Kako je navedeno u zvaničnom saopštenju ove institucije, razlozi za uvođenje juana su, pre svega, sve veće učešće trgovanja sa Narodnom Republikom Kinom u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni Republike Srbije, ali i činjenica da juan dobija sve važniju ulogu u međunarodnim ekonomskim odnosima i finansijskim tokovima.

Obavljanje depozitnih poslova rezidenata u inostranstvu bliže je uređeno Odlukom o uslovima pod kojima i načinu na koji rezidenti mogu držati devize na računu kod banke u inostranstvu_ovde, čija je osnovna verzija objavljena u „Službenom glasniku RS“ broj 31/12.

Najzad, u „Službenom glasniku RS“ broj 125/14 objavljena je i poslednja, aktuelna dopuna Odluke o uslovima pod kojima i načinu na koji rezidenti mogu držati devize na računu kod banke u inostranstvu, kojom je u tački 3.  podtačka 3a) Odluke propisano da rezidenti ubuduće mogu držati devize na računu kod banke u inostranstvu i za izmirenje poreskih i drugih javnopravnih obaveza koje imaju prema stranoj državi - davaocu koncesije, a koje su nastale po osnovu prihoda od predmeta koncesije. Za primenu ovog osnova potrebno je da je propisom strane države – koncedenta predviđeno da se poreske i druge javnopravne obaveze, koje rezidenti – koncesionar ima prema stranoj državi - koncedentu po osnovu prihoda od predmeta koncesije, mogu izmirivati isključivo preko računa otvorenog kod banke u toj državi. Radi dokazivanja ove činjenice, rezident ima obavezu da uz zahtev, podnet Narodnoj banci Srbije radi pribavljanja odobrenja za držanje deviza na računu kod banke u inostranstvu, dostavi izvod iz propisa te države, kao i rešenje nadležnog organa strane države kojim je utvrđena poreska ili druga javnopravna obaveza rezidenta po osnovu prihoda od predmeta koncesije.

Regulatorni okvir deviznog poslovanja u Republici Srbiji