| Carina | Carinska tarifa | Pojednostavljeni postupci | Carinski prekršaji |
| Spoljna trgovina | Devizno poslovanje | PDV | Akcize |
| Bezbednost hrane | Veterinarska kontrola | Sanitarna kontrola | Hemikalije&Ekologija |
Tranzit
PREKRŠAJNA ODGOVORNOST U CARINSKOM POSTUPKU TRANZITA
U nameri ubrzanja protoka roba i usluga, carinske kontrole i formalnosti na teritoriji Republike Srbije obavljaju se u skladu sa Konvencijom TIR, Konvencijom ATA, Istanbulskom konvencijom, Sporazumom između država članica Severnoatlanskog ugovora i ostalih država, učesnica u Partnerstvu za mir o statusu njihovih snaga, sa Dodatnim protokolom sporazuma između država članica Severnoatlanskog ugovora i ostalih učesnica u Partnerstvu za mir o statusu njihovih snaga i narednim dodatnim protokolom sporazuma između država članica Severnoatlanskog ugovora i ostalih država učesnica u Partnerstvu za mir o statusu njihovih snaga ili u skladu sa aktima Svetskog poštanskog saveza, sprovode se u mestima u kojima roba privremeno napusti carinsko područje Republike Srbije i u kojima ponovo uđe u to područje. Navedena pravila u tranzitnom postupku su usaglašeni i nacionalnim zakonom i pratećim propisima.
Postupak tranzita je jedan od posebnih carinskih postupaka propisanih Carinskim zakonom, odredbom člana 183. stav 1. tačka 1) i obuhvata spoljni i unutrašnji tranzit. Od opštih pravila koja važe za posebne postupke pre svega je bitna odredba člana 187. stav 2. kojim je propisano okončanje tranzitnog postupka na način da ovaj postupak okončava carinski organ kada je u mogućnosti da utvrdi, na osnovu podataka dostupnih polaznoj carinarnici i podataka dostupnih odredišnoj carinarnici, da je postupak završen ispravno. U svim slučajevima carinski organ preduzima mere neophodne za regulisanje statusa robe za koju postupak nije okončan u skladu sa propisanim uslovima.
Carinskim zakonom, postupak tranzita propisan je odredbom člana 195. koji se odnosi na spoljni tranzit u kome strana roba može da se kreće od jedne tačke do druge tačke unutar carinskog područja Republike Srbije a da ne podleže:
Kretanje domaće robe iz stava 1. ovog člana vrši se na jedan od propisanih načina:
Spoljni i unutrašnji nacionalni postupak tranzita članovima 317 - 336.
Pojednostavljenja koja se upotrebljavaju u nacionalnom postupku tranzita članovi 336 - 349.
Carinski zakon u članu 197. propisuje da carinski organ može, na zahtev, dati odobrenje licu, navedenom kao "ovlašćeni primalac" da primi robu koja se kreće u skladu sa Konvencijom TIR na određenom mestu, tako da se postupak završava u skladu sa članom 1. stav 1. tačka g) Konvencije TIR.
Postupak tranzita je jedan od posebnih carinskih postupaka propisanih Carinskim zakonom, odredbom člana 183. stav 1. tačka 1) i obuhvata spoljni i unutrašnji tranzit. Od opštih pravila koja važe za posebne postupke pre svega je bitna odredba člana 187. stav 2. kojim je propisano okončanje tranzitnog postupka na način da ovaj postupak okončava carinski organ kada je u mogućnosti da utvrdi, na osnovu podataka dostupnih polaznoj carinarnici i podataka dostupnih odredišnoj carinarnici, da je postupak završen ispravno. U svim slučajevima carinski organ preduzima mere neophodne za regulisanje statusa robe za koju postupak nije okončan u skladu sa propisanim uslovima.
Carinskim zakonom, postupak tranzita propisan je odredbom člana 195. koji se odnosi na spoljni tranzit u kome strana roba može da se kreće od jedne tačke do druge tačke unutar carinskog područja Republike Srbije a da ne podleže:
- uvoznim dažbinama
- drugim dažbinama koje se naplaćuju pri uvozu
- merama trgovinske politike, ako one ne zabranjuju ulazak na carinsko područje Republike Srbije ili izlazak sa njega
- u skladu sa spoljnim nacionalnim postupkom tranzita;
- u skladu sa Konvencijom TIR, pod uslovom da počinje van carinskog područja Republike Srbije ili se završava van njega; ili da se vrši između dve tačke na carinskom području Republike Srbije preko države ili teritorije van carinskog područja Republike Srbije.
- u skladu sa Konvencijom ATA/Istanbulskom konvencijom/ u delu koji se odnosi na tranzit;
- na osnovu obrasca 302 predviđenog Sporazumom između država članica Severnoatlanskog ugovora o pravnom položaju njihovih snaga, koji je potpisan u Londonu 19.06.1952. godine;
- primenom poštanskog sistema u skladu sa aktima Svetskog poštanskog saveza, ako robu prevoze nosioci prava i obaveza ili ako se roba prevozi za njih u skladu sa tim aktima.
Kretanje domaće robe iz stava 1. ovog člana vrši se na jedan od propisanih načina:
- u unutrašnjem nacionalnom postupku tranzita – pod uslovom da je takva mogućnost predviđena međunarodnim sporazumom;
- u skladu sa Konvencijom TIR;
- u skladu sa Konvencijom ATA/Istanbulskom konvencijom, u delu koji se odnosi na tranzit;
- na osnovu obrasca 302 predviđenog Sporazumom između država članica Severnoatlantskog ugovora o pravnom položaju njihovih snaga, koji je potpisan u Londonu 19. juna 1951 godine;
- primenom poštanskog sistema u skladu sa aktima Svetskog poštanskog saveza, ako robu prevoze nosioci prava i obaveza ili se roba prevozi za njih u skladu sa tim aktima.
Uredbom o carinskim postupcima i carinskim formalnostima bliže su propisani slučajevi u kojima domaća roba treba da se stavi u postupak spoljnog tranzita u skladu sa odredbom člana 195. stav 2. Carinskog zakona, kao i uslovi za davanje odobrenja iz člana 197. te postupak koji se primenjuje, prevoznika i primaoca robe, na kretanje robe na carinskom području Republike Srbije iz člana 195. stav 3. tačka 2) - 5) i člana 196. stav 2. tačka 2) - 5) Carinskog zakona.
Spoljni i unutrašnji tranzit u Uredbi o carinskim postupcima i carinskim formalnostima, bliže je propisan članom 301. i 302. (opšte odredbe); kretanje robe u TIR postupku, formalnosti koje treba obaviti u polaznoj carinarnici za kretanje TIR robe članom 305; Nezgode za vreme kretanja u operaciji TIR članom 306; dopremanje robe kao i formalnosti u odredišnoj carinarnici članovima 306, 307, 309; postupak provere za TIR kretanje članom 309; alternativni dokazi članom 310; formalnosti za TIR kretanje u postupku koji prima ovlašćeni primalac robe članom 311.
Kretanje robe u skladu sa ATA konvencijom članom 313.
Tranzit robe u poštanskom saobraćaju članom 315.
Spoljni i unutrašnji tranzit u Uredbi o carinskim postupcima i carinskim formalnostima, bliže je propisan članom 301. i 302. (opšte odredbe); kretanje robe u TIR postupku, formalnosti koje treba obaviti u polaznoj carinarnici za kretanje TIR robe članom 305; Nezgode za vreme kretanja u operaciji TIR članom 306; dopremanje robe kao i formalnosti u odredišnoj carinarnici članovima 306, 307, 309; postupak provere za TIR kretanje članom 309; alternativni dokazi članom 310; formalnosti za TIR kretanje u postupku koji prima ovlašćeni primalac robe članom 311.
Kretanje robe u skladu sa ATA konvencijom članom 313.
Tranzit robe u poštanskom saobraćaju članom 315.
Spoljni i unutrašnji nacionalni postupak tranzita članovima 317 - 336.
Pojednostavljenja koja se upotrebljavaju u nacionalnom postupku tranzita članovi 336 - 349.
Carinski zakon u članu 197. propisuje da carinski organ može, na zahtev, dati odobrenje licu, navedenom kao "ovlašćeni primalac" da primi robu koja se kreće u skladu sa Konvencijom TIR na određenom mestu, tako da se postupak završava u skladu sa članom 1. stav 1. tačka g) Konvencije TIR.
NACIONALNI POSTUPAK TRANZITA
Odredbom člana 199. propisane su obaveze nosioca nacionalnog postupka tranzita, prevoznika i primaoca robe.
Nosilac nacionalnog postupka tranzita odgovoran je za:
Prevoznik ili primalac robe koji prihvati robu, a zna da se ona kreće u nacionalnom postupku tranzita odgovoran je za dostavljanje robe u nepromenjenom stanju odredišnoj carinarnici u propisanom roku i u skladu sa merama koje je preduzeo carinski organ kako bi obezbedio njenu identifikaciju.
Na zahtev lica, carinski organ može dati odobrenje za neka od sledećih pojednostavljenja:
Nosilac nacionalnog postupka tranzita odgovoran je za:
- dopremanje robe u nepromenjenom stanju i zahtevanih podataka odredišnoj carinarnici u propisanom roku i u skladu sa merama koje je preduzeo carinski organ kako bi obezbedio identifikaciju robe;
- poštovanje carinskih odredaba koje se odnose na postupak;
- polaganje obezbeđenja kako bi se osiguralo plaćanje iznosa uvoznih ili izvoznih dažbina koji odgovaraju carinskom dugu ili iznosa drugih dažbina koje mogu nastati za robu, osim ako nije drugačije predviđeno carinskim propisima.
Prevoznik ili primalac robe koji prihvati robu, a zna da se ona kreće u nacionalnom postupku tranzita odgovoran je za dostavljanje robe u nepromenjenom stanju odredišnoj carinarnici u propisanom roku i u skladu sa merama koje je preduzeo carinski organ kako bi obezbedio njenu identifikaciju.
Na zahtev lica, carinski organ može dati odobrenje za neka od sledećih pojednostavljenja:
- status ovlašćenog pošiljaoca, koji dozvoljava nosiocu odobrenja da stavlja robu u nacionalni postupak tranzita bez dostavljanja robe carinarnici;
- status ovlašćenog primaoca robe ,koji dozvoljava nosiocu odobrenja da prima robu, koja se kreće u postupku nacionalnog tranzita na određenom mestu, kako bi se postupak završio u skladu sa odredbom člana 199. stav 2);
- upotrebu plombi posebne vrste, ako se plombiranje zahteva da bi se obezbedila identifikacija robe koja je stavljena u nacionalni postupak tranzita;
- upotrebu deklaracije sa manjim brojem podataka za stavljanje u nacionalni postupak tranzita;
- upotrebu elektronskog transportnog dokumenta kao deklaracije za stavljanje robe u nacionalni postupak tranzita, pod uslovom da sadrži podatke te deklaracije i da su ti podaci dostupni carinskom organu na polasku i odredištu, kako bi se omogućio carinski nadzor robe i okončanje postupka.
Uredbom o carinskim postupcima i carinskim formalnostima u Odeljku 2 – Spoljni i unutrašnji tranzit u nacionalnom postupku tranzita, bliže su propisana postupanja i formalnosti u polaznoj i odredišnoj carinarnici, mere identifikacije robe, provere dokaza završetka tranzitnog postupka, alternativni dokazi i drugo (članovima od 319. do 350.)
Na postupak tranzita pored specifičnih odredaba koji se odnose na posebne postupke primenjuju se i opšte odredbe Carinskog zakona, koji se odnose na sve carinske postupke kao i odredbe Uredbe koje bliže propisuju pojedina postupanja (odredbe koje se odnose na podnošenje zahteva za dobijanje odobrenja, evidencije).
Nepoštovanje propisanih odredaba koje se odnose na opšte postupke kao i ponašanja suprotna obavezama nosioca postupka tranzita i prevoznika, kao i primaoca robe, propisana odredbama za posebne postupke, te carinskih postupanja i formalnosti u polaznoj i odredišnoj carinarnici, sankcionisano je Carinskim zakonom kroz propisivanje prekršajnih odredaba.
Najteži prekršaji propisani su članom 265. Carinskog zakona i po pravilu se odnose na obaveze iz člana 12. Carinskog zakona kojim je propisano u stavu 2. da je deklarant, odgovoran za tačnost podataka u carinskim deklaracijama i zahtevima, verodostojnost isprava koje se prilažu uz deklaracije i zahteve kao i za poštovanje odredaba postupka.
Za prekršaje iz člana 265. propisana je novčana kazna od jednostrukog iznosa do petostrukog iznosa vrednosti robe, odnosno za odgovorno lice u pravnom licu kaznom u rasponu od 20.000 dinara do 150.000 dinara. Pored novčane kazne propisana je i imperativna zaštitna mera oduzimanja robe u smislu člana 271. Carinskog zakona.
Kada je reč o postupku tranzita tačkom 1. člana 265, propisana je sankcija za lice koje prikriva stvarnu nameru, cilj ili pravni osnov raspolaganja robom, prilažući neverodostojnu dokumentaciju pri deklarisanju robe, organizuje ili planira sprovođenje lažnih isporuka robe, primanja ili kretanja deklarisane robe ili posredno ili neposredno učestvuje u njima, posredno ili neposredno učestvuje u izradi neverodostojne carinske, poslovne, prevozne ili druge dokumentacije u vezi sa deklarisanom robom ili u korišćenju takve neverodostojne dokumentacije neovlašćeno ili samovoljno koristi podatke drugih lica radi obavljanja ili stvaranja uslova za obavljanje prevarnih radnji, postupanja i raspolaganja deklarisanom robom, kao primaoca navodi ili deklariše nepostojeće lice ili lice bez čijeg znanja i volje je korišćen njegov identitet ili njegovi podaci.
Ovaj prekršaj predstavlja novinu u izmenama i dopunama kaznenih odredaba iz 2022. godine i rezultat je uočenih prevarnih radnji naročito u postupku tranzita. Radnje izvršenja su nabrojane alternativno u zavisnosti od konkretno uočene nepravilnosti i mogu se učiniti isključivo sa umišljajem. Kao što je navedeno za pojedine alternativne radnje sankcionisan je i pokušaj izvršenja prekršaja.
Nadalje, tačkom 4. ovog člana propisana je sankcija za lice koje izuzme robu ispod carinskog nadzora bez dozvole carinskog organa. Roba u postupku tranzita smatra se robom pod carinskim nadzorom.
Novi prekršaj je i prekršaj iz tačke 5. ovog člana i odnosi se na lice koje stranu robu za koju su pri izlasku iz carinskog područja Republike Srbije okončane carinske formalnosti bez odlaganja ne iznese iz carinskog područja Republike Srbije. (Za ovaj prekršaj nužno je da je mesto izvršenja prekršaja takvo da nakon prolaska carinske kontrole i okončanja carinskih formalnosti, međuprostor do ulaska u susedno carinsko područje omogućava zadržavanje robe i nezakonito postupanje sa istom.)
Tačke 6. i 7. predviđaju sankciju za unošenje ili iznošenje robe iz carinskog područja Republike Srbije robe koja podleže zabranama ili ograničenjima, sa namerom da se izbegnu mere carinskog nadzora i carinske kontrole odnosno kada je u pitanju tačka 7. roba se unese ili pokuša da se iznese iz carinskog područja Republike Srbije na skriven način.
Kod unošenja robe koja se nalazi u prevoznom sredstvu sa carinskim obeležjima a nije navedena u fakturi, ili drugoj prevozničkoj ispravi, smatra se neprijavljenom i sankcioniše se prekršajem iz člana 265. stav 1. tačka 2). Ovo se pre svega odnosi na tzv. višak robe, a kada se utvrdi manjak robe smatra se da je ista izuzeta ispod carinskog nadzora ili da nije postupak tranzita okončan na propisan način.
Prekršaji iz člana 266. Carinskog zakona sankcionisani su novčanom kaznom u rasponu od 100.000 dinara do 2.000.000 dinara, te novčanom kaznom u rasponu od 50.000 dinara do 500.000 dinara, za preduzetnika, kao i novčanom kaznom za fizička lica i odgovorno lice u pravnom licu u rasponu od 15.000 dinara do 150.000 dinara, ako lice koje učestvuje u postupku tranzita ako na zahtev carinskog organa ne pruži tom organu sve neophodne isprave i informacije u odgovarajućem obliku ili ne pruži neophodnu pomoć za okončanje carinskih fomalnosti ili carinskih kontrola.
Navedena kaznena odredba u postupku tranzita je posebno značajna kada su u pitanju propisane formalnosti u odredišnoj carinarnice kod provere dokaza kojima se dokazuje da je postupak tranzita okončan na propisan način.
Ovaj prekršaj je često prisutan u postupku tranzita ukoliko se prevoznik odnosno nosilac postupka i lice koje je zaduženo za prijem robe ne pridržava datih odobrenja ili propisanih formalnosti.
Postupak se pokreće na osnovu podnetog zahteva za pokretanje prekršajnog postupka od strane carinskog organa koji je dužan da navede podatke o licu odgovornom za izvršenje prekršaja, vreme i mesto činjenja prekršaja, kao i činjenični opis koji ukazuje da je radnja propisana kao određeni prekršaj. Sud nije vezan pravnom kvalifikacijom iz zahteva, ali je vezan činjeničnim opisom uz obavezu da podnosilac zahteva priloži odgovarajuće dokaze.
Članom 267. Carinskog zakona propisana je novčana kazna u visini od 200.000 dinara za pravno lice, odnosno 100.000 dinara, za preduzetnika, te novčana kazna u iznosu od 30.000 dinara za fizičko lice kao i odgovorno lice u pravnom licu ako:
Obzirom da su kazne propisane u fiksnom iznosu za ovaj prekršaj izdaje se prekršajni nalog od strane carinskog organa koji otkrije prekršaj. Plaćanjem polovine kazne izrečene prekršajnim nalogom ukoliko prekršilac prihvati odgovornost, u roku od 8 dana, oslobađa se plaćanja druge polovine kazne.
Kada je u pitanju roba u postupku tranzita čija vrednost ne prelazi protivvrednost od 1000 € primeniće se prekršajna odredba iz člana 268. Carinskog zakona.
Postupak tranzita se smatra okončanim kada je carinski organ u mogućnosti da utvrdi, na osnovu poređenja podataka dostupnih polaznoj carinarnici i podataka dostupnih odredišnoj carinarnici, da je postupak završen ispravno.
Posebno treba imati u vidu da nadležni carinski organ može prema članu 318. Uredbe, sprovesti naknadne kontrole u pogledu dostavljenih informacija i svih dokumenata, obrazaca, odobrenja, ili podataka koji se odnose na tranzitni postupak da bi proverio da li su uneti podaci, razmenjene informacije i otisci pečata verodostojni. Kontrola se obavlja ako postoji sumnja u tačnost i verodostojnost dostavljenih informacija ili ako postoji sumnja na prevaru, a mogu se obaviti na osnovu analize rizika ili slučajnim izborom. Nadležni carinski organ koji primi zahtev za naknadnu proveru postupa bez odlaganja, te u slučaju da se utvrde nepravilnosti smatra se da nisu ispunjeni uslovi za okončanje postupka tranzita.
Na postupak tranzita pored specifičnih odredaba koji se odnose na posebne postupke primenjuju se i opšte odredbe Carinskog zakona, koji se odnose na sve carinske postupke kao i odredbe Uredbe koje bliže propisuju pojedina postupanja (odredbe koje se odnose na podnošenje zahteva za dobijanje odobrenja, evidencije).
PREKRŠAJNE ODREDBE
Nepoštovanje propisanih odredaba koje se odnose na opšte postupke kao i ponašanja suprotna obavezama nosioca postupka tranzita i prevoznika, kao i primaoca robe, propisana odredbama za posebne postupke, te carinskih postupanja i formalnosti u polaznoj i odredišnoj carinarnici, sankcionisano je Carinskim zakonom kroz propisivanje prekršajnih odredaba.
Najteži prekršaji propisani su članom 265. Carinskog zakona i po pravilu se odnose na obaveze iz člana 12. Carinskog zakona kojim je propisano u stavu 2. da je deklarant, odgovoran za tačnost podataka u carinskim deklaracijama i zahtevima, verodostojnost isprava koje se prilažu uz deklaracije i zahteve kao i za poštovanje odredaba postupka.
Za prekršaje iz člana 265. propisana je novčana kazna od jednostrukog iznosa do petostrukog iznosa vrednosti robe, odnosno za odgovorno lice u pravnom licu kaznom u rasponu od 20.000 dinara do 150.000 dinara. Pored novčane kazne propisana je i imperativna zaštitna mera oduzimanja robe u smislu člana 271. Carinskog zakona.
Kada je reč o postupku tranzita tačkom 1. člana 265, propisana je sankcija za lice koje prikriva stvarnu nameru, cilj ili pravni osnov raspolaganja robom, prilažući neverodostojnu dokumentaciju pri deklarisanju robe, organizuje ili planira sprovođenje lažnih isporuka robe, primanja ili kretanja deklarisane robe ili posredno ili neposredno učestvuje u njima, posredno ili neposredno učestvuje u izradi neverodostojne carinske, poslovne, prevozne ili druge dokumentacije u vezi sa deklarisanom robom ili u korišćenju takve neverodostojne dokumentacije neovlašćeno ili samovoljno koristi podatke drugih lica radi obavljanja ili stvaranja uslova za obavljanje prevarnih radnji, postupanja i raspolaganja deklarisanom robom, kao primaoca navodi ili deklariše nepostojeće lice ili lice bez čijeg znanja i volje je korišćen njegov identitet ili njegovi podaci.
Ovaj prekršaj predstavlja novinu u izmenama i dopunama kaznenih odredaba iz 2022. godine i rezultat je uočenih prevarnih radnji naročito u postupku tranzita. Radnje izvršenja su nabrojane alternativno u zavisnosti od konkretno uočene nepravilnosti i mogu se učiniti isključivo sa umišljajem. Kao što je navedeno za pojedine alternativne radnje sankcionisan je i pokušaj izvršenja prekršaja.
Nadalje, tačkom 4. ovog člana propisana je sankcija za lice koje izuzme robu ispod carinskog nadzora bez dozvole carinskog organa. Roba u postupku tranzita smatra se robom pod carinskim nadzorom.
Novi prekršaj je i prekršaj iz tačke 5. ovog člana i odnosi se na lice koje stranu robu za koju su pri izlasku iz carinskog područja Republike Srbije okončane carinske formalnosti bez odlaganja ne iznese iz carinskog područja Republike Srbije. (Za ovaj prekršaj nužno je da je mesto izvršenja prekršaja takvo da nakon prolaska carinske kontrole i okončanja carinskih formalnosti, međuprostor do ulaska u susedno carinsko područje omogućava zadržavanje robe i nezakonito postupanje sa istom.)
Tačke 6. i 7. predviđaju sankciju za unošenje ili iznošenje robe iz carinskog područja Republike Srbije robe koja podleže zabranama ili ograničenjima, sa namerom da se izbegnu mere carinskog nadzora i carinske kontrole odnosno kada je u pitanju tačka 7. roba se unese ili pokuša da se iznese iz carinskog područja Republike Srbije na skriven način.
Kod unošenja robe koja se nalazi u prevoznom sredstvu sa carinskim obeležjima a nije navedena u fakturi, ili drugoj prevozničkoj ispravi, smatra se neprijavljenom i sankcioniše se prekršajem iz člana 265. stav 1. tačka 2). Ovo se pre svega odnosi na tzv. višak robe, a kada se utvrdi manjak robe smatra se da je ista izuzeta ispod carinskog nadzora ili da nije postupak tranzita okončan na propisan način.
Prekršaji iz člana 266. Carinskog zakona sankcionisani su novčanom kaznom u rasponu od 100.000 dinara do 2.000.000 dinara, te novčanom kaznom u rasponu od 50.000 dinara do 500.000 dinara, za preduzetnika, kao i novčanom kaznom za fizička lica i odgovorno lice u pravnom licu u rasponu od 15.000 dinara do 150.000 dinara, ako lice koje učestvuje u postupku tranzita ako na zahtev carinskog organa ne pruži tom organu sve neophodne isprave i informacije u odgovarajućem obliku ili ne pruži neophodnu pomoć za okončanje carinskih fomalnosti ili carinskih kontrola.
Navedena kaznena odredba u postupku tranzita je posebno značajna kada su u pitanju propisane formalnosti u odredišnoj carinarnice kod provere dokaza kojima se dokazuje da je postupak tranzita okončan na propisan način.
- neverodostojnu ili netačnu ili ispravu koja nije punovažna priloži uz deklaraciju, deklaraciju za privremeni smeštaj, deklaraciju za ponovni izvoz ili uz zahtev za izdavanje odobrenja ili druge odluke.
- ne ispuni, ako je potrebno, sve obaveze koje se odnose na stavljanje robe u određeni carinski postupak ili na sprovođenje određenih aktivnosti;
- ne postupa u skladu sa obavezama iz odobrenja ili odluke;
- bez odlaganja ne obavesti carinski organ o svakoj okolnosti koja je nastala nakon donošenja odobrenja ili odluke, a koja može da utiče na dalju primenu ili sadržinu odobrenja ili odluke;
Ovaj prekršaj je često prisutan u postupku tranzita ukoliko se prevoznik odnosno nosilac postupka i lice koje je zaduženo za prijem robe ne pridržava datih odobrenja ili propisanih formalnosti.
- robu unetu u carinsko područje Republike Srbije ne dopremi određenoj carinarnici ili na drugo mesto koje je odredio taj organ ili u slobodnu zonu;
- bez dozvole carinskog organa ukloni dopremljenu robu sa mesta na kome je bila dopremljena;
- bez odobrenja carinskog organa istovari ili pretovari robu sa prevoznog sredstva na kome se nalazi ili robu sa prevoznog sredstva na kome se nalazi istovari ili pretovari na mesto koje carinski organ nije odobrio ili odredio;
- ukloni ili uništi sredstva za identifikaciju bez odobrenja carinskog organa;
- ne okonča poseban postupak na propisan način;
- odredišnoj carinarnici ne dopremi robu ili zahtevane podatke ili ne dopremi robu u nepromenjenom stanju identifikaciju robe ili ne dopremi robu u skladu sa propisanim merama koje je preduzeo carinski organ kako bi obezbedio identifikaciju robe ili ne poštuje druge carinske odredbe u vezi sa postupkom tranzita.
Posebno je bitno voditi računa o propisanim postupanjima i formalnostima u polaznoj i odredišnoj carinarnici sadržanim u Uredbi, obzirom da je za izvršenje prekršaja koji su izvršeni u postupku tranzita dovoljan nehat za utvrđivanje odgovornosti.
Kada je u pitanju okončanje postupka treba napomenuti da potvrda izdata od strane carinskog organa da je roba dopremljena nije dokaz da je postupak tranzita okončan.
Prijava da je treće lice povredilo carinsko obeležje ili otuđilo deo robe organima policije podneta protiv NN lica, a propušteno je da se o ovom događaju obavesti nadležni carinski organ neće biti prihvaćena prilikom okončanja postupka, a na nedostajuću robu će se naplatiti dažbine.
Obzirom da su za navedene prekršaje propisane kazne u rasponu za vođenje prekršajnog postupka nadležan je mesno nadležni prekršajni sud.
Kada je u pitanju okončanje postupka treba napomenuti da potvrda izdata od strane carinskog organa da je roba dopremljena nije dokaz da je postupak tranzita okončan.
Prijava da je treće lice povredilo carinsko obeležje ili otuđilo deo robe organima policije podneta protiv NN lica, a propušteno je da se o ovom događaju obavesti nadležni carinski organ neće biti prihvaćena prilikom okončanja postupka, a na nedostajuću robu će se naplatiti dažbine.
Obzirom da su za navedene prekršaje propisane kazne u rasponu za vođenje prekršajnog postupka nadležan je mesno nadležni prekršajni sud.
Postupak se pokreće na osnovu podnetog zahteva za pokretanje prekršajnog postupka od strane carinskog organa koji je dužan da navede podatke o licu odgovornom za izvršenje prekršaja, vreme i mesto činjenja prekršaja, kao i činjenični opis koji ukazuje da je radnja propisana kao određeni prekršaj. Sud nije vezan pravnom kvalifikacijom iz zahteva, ali je vezan činjeničnim opisom uz obavezu da podnosilac zahteva priloži odgovarajuće dokaze.
Članom 267. Carinskog zakona propisana je novčana kazna u visini od 200.000 dinara za pravno lice, odnosno 100.000 dinara, za preduzetnika, te novčana kazna u iznosu od 30.000 dinara za fizičko lice kao i odgovorno lice u pravnom licu ako:
- bez odlaganja ne obavesti carinski organ o nepredviđenoj okolnosti ili višoj sili zbog koje ne može da ispuni obavezu iz člana 119. Carinskog zakona ili carinski organ ne obavesti o tačnom mestu gde se roba nalazi ako nepredviđena okolnost ili viša sila zbog koje ne može da ispuni propisanu obavezu iz člana 119. stav 1. Carinskog zakona nije prouzrokovala potpuni gubitak robe.
- ne okonča poseban postupak u određenom roku (član 187)
- odredišnoj carinarnici ne dopremi robu u propisanom roku u postupku tranzita (član 199)
Obzirom da su kazne propisane u fiksnom iznosu za ovaj prekršaj izdaje se prekršajni nalog od strane carinskog organa koji otkrije prekršaj. Plaćanjem polovine kazne izrečene prekršajnim nalogom ukoliko prekršilac prihvati odgovornost, u roku od 8 dana, oslobađa se plaćanja druge polovine kazne.
Kada je u pitanju roba u postupku tranzita čija vrednost ne prelazi protivvrednost od 1000 € primeniće se prekršajna odredba iz člana 268. Carinskog zakona.
OKONČANJE POSTUPKA TRANZITA
Postupak tranzita se smatra okončanim kada je carinski organ u mogućnosti da utvrdi, na osnovu poređenja podataka dostupnih polaznoj carinarnici i podataka dostupnih odredišnoj carinarnici, da je postupak završen ispravno.
Posebno treba imati u vidu da nadležni carinski organ može prema članu 318. Uredbe, sprovesti naknadne kontrole u pogledu dostavljenih informacija i svih dokumenata, obrazaca, odobrenja, ili podataka koji se odnose na tranzitni postupak da bi proverio da li su uneti podaci, razmenjene informacije i otisci pečata verodostojni. Kontrola se obavlja ako postoji sumnja u tačnost i verodostojnost dostavljenih informacija ili ako postoji sumnja na prevaru, a mogu se obaviti na osnovu analize rizika ili slučajnim izborom. Nadležni carinski organ koji primi zahtev za naknadnu proveru postupa bez odlaganja, te u slučaju da se utvrde nepravilnosti smatra se da nisu ispunjeni uslovi za okončanje postupka tranzita.
Copyright © 2026, Commercium
Designed by: 
Built by: M.G.soft
Built by: M.G.soft
