| Carina | Carinska tarifa | Pojednostavljeni postupci | Carinski prekršaji |
| Spoljna trgovina | Devizno poslovanje | PDV | Akcize |
| Bezbednost hrane | Veterinarska kontrola | Sanitarna kontrola | Hemikalije&Ekologija |
Aktivno oplemenjivanje
PREKRŠAJNA ODGOVORNOST UČESNIKA U CARINSKOM POSTUPKU AKTIVNOG OPLEMENJIVANJA
Odredbom člana 220. Carinskog zakona propisano je da se u postupku aktivnog oplemenjivanja strana roba može upotrebiti na carinskom području Republike Srbije u jednoj ili više radnji prerade, a da ta roba ne podleže
Postupak aktivnog oplemenjivanja je jedan od posebnih carinskih postupaka propisanih članom 183. stav 1. tačka 4) Carinskog zakona na koji se, pored pravila koja su propisana za posebne postupke, primenjuju i opšta pravila postupanja propisana Carinskim zakonom, kao i Uredbom o carinskim postupcima i carinskim formalnostima.
Odredbom člana 220. Carinskog zakona propisano je da se u postupku aktivnog oplemenjivanja strana roba može upotrebiti na carinskom području Republike Srbije u jednoj ili više radnji prerade, a da ta roba ne podleže
- plaćanju dažbina;
- drugim dažbinama koje se plaćaju pri uvozu u skladu sa posebnim propisima;
- kao ni merama trgovinske politike ako se njima ne zabranjuje ulazak na carinsko područje Republike Srbije ili izlazak iz tog područja.
Postupak aktivnog oplemenjivanja primenjuje se i u slučajevima različitim od popravke i uništenja pod uslovom da se ne dovodi u pitanje upotreba dodatne proizvodne opreme, kao i da se roba koja je stavljena u postupak može prepoznati u dobijenim proizvodima.
U postupku se može koristiti ekvivalentna roba (domaća roba) pod uslovima iz člana 193. Carinskog zakona i pod uslovom da se ta roba može proveriti.
Postupak aktivnog oplemenjivanja može se odobriti i za robu namenjenu ispitivanju, kako bi se proverila njena usklađenost sa tehničkim zahtevima za njeno stavljanje u promet.
Ovaj postupak se može ostvariti po dva glavna sistema, i to po sistemu odlaganja bez plaćanja uvoznih dažbina u trenutku uvoza, ukoliko se roba izvozi van carinskog područja Republike Srbije ili po sistemu plaćanja dažbina u trenutku uvoza, a ukoliko ista bude nakon prerade izvezena, vrši se povraćaj plaćenih dažbina.
ODOBRENJE
(član 184. Carinskog zakona)
Carinski organ izdaje odobrenje na zahtev lica koje namerava da robu stavi u postupak aktivnog oplemenjivanja. Zahtev sa neophodnom dokumentacijom podnosi se carinskom organu po pravilu na propisanom obrascu, ukoliko se ne podnese elektronski, sa prilaganjem odgovarajućih dokaza, najčešće 30 dana pre početka uvoza robe namenjene aktivnom oplemenjivanju.
Odobrenje se može izdati po pravilu samo licima koja ispunjavaju sledeće uslove: poslovno su nastanjena na carinskom području Republike Srbije; koja pruže neophodne dokaze o ispravnom vođenju poslova, pri čemu se smatra da ovlašćeni privredni subjekat za carinska pojednostavljenja ispunjava uslov ako je aktivnost koja se odnosi na taj poseban postupak uzeta u obzir u odobrenju iz člana 27. stav 3. tačka 1) Carinskog zakona, kao i da u slučaju privremenog uvoza ili aktivnog oplemenjivanja upotrebljavaju robu ili ugovaraju njenu upotrebu, odnosno sprovode radnje prerade robe ili ugovaraju da se one sprovedu određenim redom.
Odobrenje se daje samo ako:
Uz zahtev se prilaže normativ utroška materijala, ukoliko nije u pitanju standardni utrošak propisan drugim zakonima, ili način utvrđivanja i obračuna utroška materijala. U slučaju da nije priložen ili propisan normativ utvrđuje ga carinski organ. Prilikom okončanja je bitno da je aktivno oplemenjivanje obavljeno u skladu sa normativom. Ukoliko se u toku proizvodnog procesa utvrdi da normativ nije pravilno utvrđen podnosi se obrazložen zahtev carinskom organu za izmenu normativa.
Carinski organ može izdati odobrenje naknadno pod uslovom da zahtev nije u vezi sa pokušajem prevare, da nosilac odobrenja poseduje dokaz na osnovu računa i evidencije da su svi zahtevi za odobrenje ispunjeni, kao i da se po potrebi roba može identifikovati, kao i da nije protekao rok od tri godine.
Nosilac odobrenja, organizator aktivnog oplemenjivanja kao i svi drugi subjekti koji učestvuju u postupku su u obavezi da poštuju odredbu člana 12. stav 2. Carinskog zakona što znači da su odgovorni za tačnost podataka unetih u zahtevu za odobrenje, verodostojnost isprava priloženih uz zahtev, a po potrebi i poštovanje obaveza iz odobrenog postupka. U suprotnom odobrenje može biti suspendovano ili ukinuto u skladu sa članom 20. Carinskog zakona.
Ukoliko se ne poštuju odredbe postupka ili se prilikom podnošenja zahteva navedu netačni podaci i prilože neverodostojne isprave koje navedu carinski organ na pogrešan zaključak ili pokušaju da to učine, čine prekršaj iz člana 265. stav 1. tačka 3. Carinskog zakona, a ovaj prekršaj propisana je kazna u rasponu od jednostruke vrednosti robe do petostruke vrednosti robe, a za odgovorno lice u pravnom licu u iznosu od 20.000 dinara do 1.500.000 dinara. Pored kazne za prekršaje iz člana 265. propisana je i imperativna zaštitna mera oduzimanja robe.
Pored navedenog prekršaja novčanom kaznom u rasponu od 100.000 dinara do 2.000.000 dinara kazniće se pravno lice, odnosno od 50.000 dinara do 500.000 dinara preduzetnik te pravnom licu i fizičko lice ukoliko kaznom od 15.000 dinara do 150.000 dinara odgovorno lice u pravnom licu i fizičko lice ukoliko učini neku od radnji propisanih članom 266. stav 1. tačke 1) do 7).
Odobrenje se može izdati po pravilu samo licima koja ispunjavaju sledeće uslove: poslovno su nastanjena na carinskom području Republike Srbije; koja pruže neophodne dokaze o ispravnom vođenju poslova, pri čemu se smatra da ovlašćeni privredni subjekat za carinska pojednostavljenja ispunjava uslov ako je aktivnost koja se odnosi na taj poseban postupak uzeta u obzir u odobrenju iz člana 27. stav 3. tačka 1) Carinskog zakona, kao i da u slučaju privremenog uvoza ili aktivnog oplemenjivanja upotrebljavaju robu ili ugovaraju njenu upotrebu, odnosno sprovode radnje prerade robe ili ugovaraju da se one sprovedu određenim redom.
Odobrenje se daje samo ako:
- carinski organ može da vrši nadzor nad robom bez uvođenja administrativnih mera koje su nesrazmerne privrednim potrebama;
- suštinski interesi domaćih proizvođača ne bi bili ugroženi odobrenjem za postupak oplemenjivanja. Ovde treba navesti da carinski organ pre davanja odobrenja ispituje uslove ekonomske opravdanosti, način propisan Uredbom o carinskim postupcima i carinskim formalnostima, članovima 276. do 278.
Bliži uslovi za izdavanje odobrenja za oplemenjivanje pored navedenog propisani su članom 392. Uredbe. Smatra se da su uslovi ispunjeni ako se roba nakon prerade ne može ekonomski vratiti u opis ili stanje u kome se nalazila pre stavljanja u postupak; upotreba postupka ne može dovesti do izbegavanja primene pravila o poreklu i količinskim ograničenjima koja važe za uvezene proizvode.
Uz zahtev se prilaže normativ utroška materijala, ukoliko nije u pitanju standardni utrošak propisan drugim zakonima, ili način utvrđivanja i obračuna utroška materijala. U slučaju da nije priložen ili propisan normativ utvrđuje ga carinski organ. Prilikom okončanja je bitno da je aktivno oplemenjivanje obavljeno u skladu sa normativom. Ukoliko se u toku proizvodnog procesa utvrdi da normativ nije pravilno utvrđen podnosi se obrazložen zahtev carinskom organu za izmenu normativa.
Carinski organ može izdati odobrenje naknadno pod uslovom da zahtev nije u vezi sa pokušajem prevare, da nosilac odobrenja poseduje dokaz na osnovu računa i evidencije da su svi zahtevi za odobrenje ispunjeni, kao i da se po potrebi roba može identifikovati, kao i da nije protekao rok od tri godine.
Nosilac odobrenja, organizator aktivnog oplemenjivanja kao i svi drugi subjekti koji učestvuju u postupku su u obavezi da poštuju odredbu člana 12. stav 2. Carinskog zakona što znači da su odgovorni za tačnost podataka unetih u zahtevu za odobrenje, verodostojnost isprava priloženih uz zahtev, a po potrebi i poštovanje obaveza iz odobrenog postupka. U suprotnom odobrenje može biti suspendovano ili ukinuto u skladu sa članom 20. Carinskog zakona.
Ukoliko se ne poštuju odredbe postupka ili se prilikom podnošenja zahteva navedu netačni podaci i prilože neverodostojne isprave koje navedu carinski organ na pogrešan zaključak ili pokušaju da to učine, čine prekršaj iz člana 265. stav 1. tačka 3. Carinskog zakona, a ovaj prekršaj propisana je kazna u rasponu od jednostruke vrednosti robe do petostruke vrednosti robe, a za odgovorno lice u pravnom licu u iznosu od 20.000 dinara do 1.500.000 dinara. Pored kazne za prekršaje iz člana 265. propisana je i imperativna zaštitna mera oduzimanja robe.
Pored navedenog prekršaja novčanom kaznom u rasponu od 100.000 dinara do 2.000.000 dinara kazniće se pravno lice, odnosno od 50.000 dinara do 500.000 dinara preduzetnik te pravnom licu i fizičko lice ukoliko kaznom od 15.000 dinara do 150.000 dinara odgovorno lice u pravnom licu i fizičko lice ukoliko učini neku od radnji propisanih članom 266. stav 1. tačke 1) do 7).
Prema navedenoj odredbi nosilac odobrenja, nosilac postupka i sva lica koja obavljaju delatnost koja između ostalog uključuje smeštaj, obradu ili preradu ili prodaju ili kupovinu robe u slobodnim zonama, vode odgovarajuće evidencije na način koji je odobrio carinski organ.
Evidencija sadrži podatke koji omogućavaju carinskom organu da nadzire carinski postupak u koji je roba stavljena, naročito u pogledu identifikacije robe stavljene u taj postupak, njenog carinskog statusa i njenog kretanja.
Članom 291. Uredbe o carinskim postupcima i carinskim formalnostima propisana je sadržina podataka vezanih za evidenciju iz člana 186. Carinskog zakona.
Ukoliko se postupa suprotno obavezi iz člana 186. Carinskog zakona, čini se prekršaj iz člana 266. stav 1. tačka 18. Carinskog zakona.
Članom 187. Carinskog zakona propisana je odredba o obavezi okončanja posebnog postupka na način da se isti okončava kada se roba stavljena u taj postupak ili se dobijeni proizvodi stave u novi carinski postupak, kada su izneti iz carinskog područja Republike Srbije, uništeni bez ostatka ili ustupljeni državi u skladu sa članom 173. Carinskog zakona.
Carinski organ preduzima sve mere neophodne za regulisanje statusa robe za koju nije okončan postupak u skladu sa propisanim uslovima.
Ukoliko se postupak ne okonča na propisan način čini se prekršaj iz člana 266. stav 1. tačka 23. Carinskog zakona.
U odobrenju se određuje rok u kome se postupak okončava (član 221. Carinskog zakona), pri čemu se cene okolnosti kao i vreme neophodno da se okonča proizvodni proces. Ukoliko postoje opravdani razlozi za produženje roka, nosilac odobrenja će carinskom organu podneti obrazloženi zahtev.
Nepoštovanje roka okončanja postupka sankcionisano je prekršajem iz člana 267. stav 1. tačka 6. Carinskog zakona.
Za navedeni prekršaj propisana je novčana kazna u fiksnom iznosu za pravno lice u visini od 200.000 dinara, za preduzetnika od 100.000 dinara, odnosno za fizičko lice i odgovorno lice u pravnom licu u iznosu od 30.000 dinara.
Za navedeni prekršaj, kao i prekršaj iz člana 268. Carinskog zakona, carinski organ izdaje prekršajni nalog.
Ukoliko vrednost robe ne prelazi protivvrednost od 1.000 €, čini se prekršaj iz člana 268. Carinskog zakona za koji su propisane novčane kazne za pravno lice 100.000 dinara, za preduzetnika 50.000 dinara, odnosno za fizičko lice 20.000 dinara.
Za pokretanje i vođenje prekršajnog postupka zbog izvršenja prekršaja iz člana 265. i 266. Carinskog zakona nadležan je mesno nadležni prekršajni sud.
Carinski organ preduzima sve mere neophodne za regulisanje statusa robe za koju nije okončan postupak u skladu sa propisanim uslovima.
Ukoliko se postupak ne okonča na propisan način čini se prekršaj iz člana 266. stav 1. tačka 23. Carinskog zakona.
U odobrenju se određuje rok u kome se postupak okončava (član 221. Carinskog zakona), pri čemu se cene okolnosti kao i vreme neophodno da se okonča proizvodni proces. Ukoliko postoje opravdani razlozi za produženje roka, nosilac odobrenja će carinskom organu podneti obrazloženi zahtev.
Nepoštovanje roka okončanja postupka sankcionisano je prekršajem iz člana 267. stav 1. tačka 6. Carinskog zakona.
Za navedeni prekršaj propisana je novčana kazna u fiksnom iznosu za pravno lice u visini od 200.000 dinara, za preduzetnika od 100.000 dinara, odnosno za fizičko lice i odgovorno lice u pravnom licu u iznosu od 30.000 dinara.
Za navedeni prekršaj, kao i prekršaj iz člana 268. Carinskog zakona, carinski organ izdaje prekršajni nalog.
Ukoliko vrednost robe ne prelazi protivvrednost od 1.000 €, čini se prekršaj iz člana 268. Carinskog zakona za koji su propisane novčane kazne za pravno lice 100.000 dinara, za preduzetnika 50.000 dinara, odnosno za fizičko lice 20.000 dinara.
Za pokretanje i vođenje prekršajnog postupka zbog izvršenja prekršaja iz člana 265. i 266. Carinskog zakona nadležan je mesno nadležni prekršajni sud.
Autor teksta: Mirjana Otašević Lušić
Copyright © 2026, Commercium
Designed by: 
Built by: M.G.soft
Built by: M.G.soft
