Kada je u pitanju trgovina između Evropske unije i Republike Srbije sa proizvodima turskog preferencijalnog porekla, pravila o poreklu su propisana Regionalnom konvencijom o pan-evro-mediteranskim preferencijalnim pravilima o poreklu, (u daljem tekstu „PEM Konvencija") uz Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane.

Prema članu 22. Priloga I PEM Konvencije, carinski organi mogu da ovlaste bilo kojeg izvoznika, koji često obavlja isporuke proizvoda na osnovu sporazuma o slobodnoj trgovini, za sačinjavanje izjava o poreklu bez obzira na vrednost proizvoda o kojima je reč.

Da bi izvoznik dobio takvo ovlašćenje mora pružiti, na način koji zadovoljava carinske organe, sve garancije nužne za dokazivanje statusa proizvoda sa poreklom, kao i za ispunjavanje drugih potrebnih uslova iz PEM Konvencije.

Napominjemo da ovlašćenja carinski organi izdaju u skladu sa nacionalnim zahtevima i shodno tome može biti određenih razlika u uslovima koje nameću carinski organi za odobrenje statusa ovlašćenog izvoznika.

U praktičnoj primeni pravila o poreklu uobičajeno je da ovlašćeni izvoznici mogu, između ostalog, potvrđivati poreklo robe iz drugih zemalja sa kojima je kumulacija porekla moguća, odnosno da zahtevi carinskih organa za dodelu statusa ovlašćenog izvoznika ne sadrže takva ograničenja.