Naslovna > Spoljna trgovina

Odštampaj stranu Pošalji na email Podeli

Spoljna trgovina

• Režimi izvoza i uvoza
• Učesnici
• Trgovina
• Slobodna trgovina
• Roba dvostruke namene
• NVO
• Identifikacija robe
• Zabrana izvoza
• Damping

Dokumenti i korisni linkovi

Spoljna trgovina

Savremena društveno-politička i ekonomska kretanja u svetu su praćena dostignućima savremene nauke i tehnologije. Ta kretanja menjaju uslove i način trgovine. Kontrola pojedinih roba i usluga je posledica tih kretanja. Spoljnotrgovinska politika Republike Srbije prati ova savremena kretanja i u tom kontekstu se prilagođava zahtevima i pravilima Svetske trgovinske organizacije (STO), zakonima Evropske unije (EU), međunarodnim standardima i konvencijama, UN Rezolucijama i sankcijama.

Shodno tome, poslovna politika preduzeća odnosno kompanije koja posluje na srpskom tržištu mora biti usmerena na poštovanje kako domaćih tako i inostranih propisa iz ove oblasti. Praćenje spoljnotrgovinskih propisa, poštovanje zakona i vođenje spoljnotrgovinskih poslova na način koji obezbeđuje najracionalnija rešenja i stalno unapređenje znanja postaju ultimatum za dobrog privrednika.

 

Da bi pojam spoljnotrgovinskog poslovanja u Republici Srbiji bio što bolje  približen domaćim privrednicima i njihovim stranim partnerima, potrebno je s tim u vezi, definisati nekoliko pojmova i približiti okvir u kome se spoljnotrgovinsko poslovanje vodi.

 

Međunarodna trgovina

 

Međunarodni ekonomski odnosi i njihov savremeni razvoj čini svaku nacionalnu privredu delom sveobuhvatnog  sistema svetske privrede.

Međunarodna trgovina je možda najznačajnija ekonomska aktivnost u svetskoj privredi, koja podrazumeva kupovinu i prodaju robe i usluga u inostranstvu i istražuje aktivnosti i odnose koji se uspostavlјaju tom prilikom. Nacionalna država se javlјa kao glavni, ali ne i jedini regulator ove aktivnosti, dok su privredni subjekti njeni nosioci.

Međunarodna trgovina je privredna aktivnost koja podrazumeva razmenu roba, usluga i proizvoda intelektualne svojine, između privrednih subjekata nacionalnih privreda. Privredni subjekti su privredna društva i preduzetnici, pravna i fizička lica, koja mogu biti domaća i strana lica, u smislu Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju.

 

Međunarodna trgovinska aktivnost privrednih subjekata, kao nosilaca međunarodne trgovine, se obavlja preko granica nacionalnih privreda (spolјna trgovina, za razliku od unutrašnje trgovine koja se obavlja u granicama nacionalne države) i značajno je regulisana od strane nacionalnih država i međunarodnih ekonomskih organizacija.

 

Međunarodna trgovina posmatra i sve finansijske tokove koji su vezani za plaćanje robe i usluga u spolјnoj trgovini (spolјnotrgovinska plaćanja), i/ili investicije vezane za poslovanje u inostranstvu (strane direktne investicije).

Visok stepen integrisanosti svetske privrede se danas naročito ispolјava u veoma dinamičnom rastu međunarodnog kretanja lјudi, robe, usluga i kapitala, tehnološkom progresu, prilagođavanju i promenama ukupne privredne strukture, institucionalnim promenama u pogledu deregulacije svetske privrede, kroz usaglašavanje i ujednačavanje propisa, liberalizaciju, homogenizaciju i integracije, kao ključne reči koje opisuju aspekte ekonomske globalizacije.

Spoljna trgovina

 

Svaka zemlja ima svoj sistem ekonomskih odnosa sa inostranstvom, u čijoj osnovi je spoljnotrgovinski sistem. Spoljna trgovina predstavlja trgovinu koja se odvija između privrednih subjekata jedne zemlje i privrednih subjekata svih drugih zemalja, u kojima važe različiti ekonomski i pravni uslovi, iz čega se može zaključiti da je ona podsistem velikog sistema međunarodne trgovine.

Pojam spoljne trgovine obuhvata razmenu dobara i usluga sa inostranstvom, obavlјanje privrednih delatnosti, prenos tehnologija i znanja, koji vrše privredna društva i preduzetnici, kao svoju trajnu i profesionalnu delatnost. Razmena se obavlja na taj način da predmet kupoprodaje prelazi carinsku liniju, napušta teritoriju zemlje prodavca (izvoz) ili ulazi na teritoriju zemlje kupca (uvoz). Ova razmena obuhvata materijalnu robu i proizvodne i neproizvodne usluge, prenos tehnologija i znanja, po nalogu i za račun inostranih državljana, u skladu sa ugovorenim kupoprodajnim uslovima.

Dakle, spoljna trgovina obuhvata:

1. trgovinu robom;
2. trgovinu uslugama - nevidljivu trgovinu (usluge nemaju materijalnu supstancu pa je teško zabeležiti kada one prelaze granicu);
3. trgovinu pravima na intelektualnu svojinu - prodaju licenci u stranoj zemlji (licenca podrazumeva davanje dozvole da se roba proizvodi i usluga izvršava u drugoj zemlji po proceduri koju je odobrio davalac licence);
4. obavljanje privrednih delatnosti - strano ulaganje i strane direktne investicije (podizanje kompletnih pogona u inostranstvu kroz razne forme stranog direktnog investiranja) i investicioni radovi u zemlji i u inostranstvu i 
5. prenos tehnologija i znanja (vidljivi i nevidljivi transfer).

Imajući u vidu specifičnosti spoljnotrgovinskog prometa, ova grana privredne delatnosti pretpostavlja postojanje posebnih stručnih znanja. Radi dobrog izvršenja spoljnotrgovinskog posla, osim kvaliteta predmeta kupoprodaje, neophodno je stručno poznavanje materije poslovanja ove privredne grane od strane zaposlenih lica. U spoljnotrgovinskom poslovanju, posebna pažnja se pridaje elementu inostranosti, jer se za razliku od unutrašnje trgovine, partner u izvršenju trgovačkog posla nalazi u inostranstvu.

S tim u vezi, značajno je istaći, da je neuporedivo veći rizik u spoljnotrgovinskom poslovanju u odnosu na trgovinu na domaćem tržištu. Neophodno je i potrebno poznavanje i najudaljenijih tržišta u svetu, njihovih spoljnotrgovinskih, deviznih, carinskih, kreditnih i valutnih sistema, izazova kursnih razlika i instrumenata plaćanja, transportnih puteva i troškova u vezi s tim. Nameće se potreba poznavanja privrednih i političkih prilika, kao i jezika u zemljama - tržištima od interesa, a pored toga i poznavanje njihovih poslovnih običaja i drugih okolnosti od uticaja. Osim toga, neophodno je poznavanje robe, njenih karakteristika, namene, mogućnosti primene, prerade i modifikacije, kao i njenog režima kontrole u izvozu i uvozu. Pored teorijskog i stručnog poznavanja ove materije, praksa i iskustvo stečeno u radu imaju odlučujući značaj u kompletiranju stručnjaka sposobnih za samostalno vođenje i obavljanje komplikovanih i odgovornih spoljnotrgovinskih poslova.

Definicija spoljnotrgovinskog poslovanja

 

Spoljnotrgovinsko poslovanje je spoljnotrgovinski promet robe i usluga i obavljanje privrednih delatnosti stranog lica u Republici Srbiji i domaćeg lica u drugoj državi ili carinskoj teritoriji, a spoljnotrgovinski promet je promet između domaćih i stranih lica koji se obavlja na osnovu ugovora zaključenih u skladu sa domaćim propisima i međunarodnim ugovorima, u smislu Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju_ovde. Iz napred navedenog proizilazi da su spoljnotrgovinski poslovi, u najširem smislu, poslovi prometa sa elementom inostranosti. Spoljnotrgovinski posao, u širem smislu, može biti izvozni i uvozni posao, u zavisnosti od smera kretanja predmeta kupoprodaje i novca.

Spoljna trgovina kontrolisanom robom u Republici Srbiji je regulisana lex specialis zakonima i to: Zakonom o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme_ovde i Zakonom o izvozu i uvozu robe dvostruke namene_ovde, ali u njima nema definicija spoljnotrgovinskog poslovanja, već izvoza, uvoza, brokeringa i tehničke pomoći.

 

Zato i definicija iz Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju_ovde ne pokriva spoljnotrgovinsko poslovanje u praksi. Kao prvo, iz tog zakona je izbačena podela po vrsti spoljnotrgovinskog posla, tako da se danas redovan izvoz odnosno uvoz, posredovanje, dorada, reeksport, proizvodna kooperacija ili kompenzacija smatraju arhaičnim nazivima u spoljnotrgovinskom poslovanju. U smislu Carinskog zakona_ovde, izvoz i uvoz se smatraju kupovinom  i prodajom, a vrste poslova se definišu kroz carinski postupak u vezi sa robom, dok se za ostale vrste poslova pojavljuju nove definicije (kao što je brokering i tehnička pomoć u izvozu oružja, npr.), u skladu sa potrebama usaglašavanja domaćih propisa sa propisima STO i EU.

 

Trgovina uslugama raste brže od trgovine robom, posmatrajući je u međunarodnim okvirima, pa su zato doneta zajednička multilateralna pravila, u skladu sa Opštim sporazumom o trgovini uslugama (GATS), u okviru STO, mada usluge predstavljaju grupu veoma različitih aktivnosti, za čije definisanje još uvek nije moguće pronaći jedinstven i u potpunosti adekvatan pristup.

 

Zakonom o ulaganjima_ovde  je definisano strano ulaganje, kao ulaganje stranog ulagača.

 

Kako se odvija spoljnotrgovinsko poslovanje?

 

Spoljnotrgovinsko poslovanje se odvija u nekoliko faza:

• izučavanje domaćeg i stranog tržišta, uspostavljanje poslovnog kontakta;
• ugovaranje cene, načina plaćanja, rokova isporuke i dr.;
• priprema akata kupoprodaje u spoljnoj trgovini (ugovora, garancija, izjava krajnjeg korisnika i dr.);
• osmišljavanje - konstrukcija samog posla u skladu sa propisima;
• planiranje i sačinjavanje projektnog zadatka ukoliko su u pitanju direktne investicije;
• organizacija i isporuka robe (međunarodni transport, osiguranje, špedicija, carinjenje, skladištenje), odnosno izvršenje usluga, prenos prava, znanja i tehnologija i izvođenje radova;
• izvršavanje projektnog zadatka prema termin planu;
• plaćanje odnosno naplata za isporučenu robu, izvršenu uslugu ili prenos prava, znanja i tehnologija i izvedene radove prema okončanim situacijama i
• konačan obračun, vođenje evidencije o spoljnotrgovinskom poslu, čuvanje dokumentacije, izveštavanje o obavljenom poslu (prava i obaveze po izvršenju posla).

U svakoj od ovih faza je neophodno znanje, da bi naši poslovni ljudi u kontaktu sa inostranim partnerima obezbedili optimalne uslove kupoprodaje i poštovanje domaćih propisa i međunarodnih obaveza Republike Srbije, ukoliko takve obaveze postoje u konkretnom spoljnotrgovinskom poslu.

Designed by:  Built by: M.G.soft