Login || Izbor jezika: SRP | ENG
CarinaPojednostavljeni postupciCarinski prekršajiCarinska tarifa
Spoljna trgovinaDevizno poslovanjePDVAkcize
HemikalijeBezbednost hraneSanitarna kontrolaVeterinarska kontrola

PDV

PDV

OBRAČUNAVANJE I PLAĆANJE PDV PRI STAVLJANJU ROBE U CARINSKI POSTUPAK

 

Predmet oporezivanja PDV, pored prometa dobara i usluga koji poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, je i uvoz dobara u Republiku. U skladu sa članom 7. Zakona o PDVovde, uvoz dobara kao predmet PDV definisan je kao svaki unos dobara u carinsko područje Republike. Pod carinskim područjem Republike, u skladu sa članom 3. Carinskog zakona obuhvata tertoriju, teritorijalne vode Republike Srbije, kao i vazdušni prostor iznad Republike Srbije. Carinsko područje ograničeno je carinskom linijom koja je istovetna sa granicom Republike Srbije.


U skladu sa navedenim odredbama Zakona o PDVovde i Carinskog zakonaovde predmet poreza je svako unošenje dobara u carinsko područje Srbije, koje je istovetno sa granicom Srbije.


Iako je svaki unos dobara u carinsku područje Srbije predmet PDV, ne znači da se na svaki unos dobara obračunava i plaća PDV. Da li će svaki unos dobara u carinsku područje Srbije biti predmet PDV zavisi od vrste carinski dozvoljenog postupanja sa robom ili upotrebom robe i da li je za određeno carinsko postupanje sa robom ili upotreba robe Zakonom o PDV propisano poresko oslobođenje.


Po načelima indentifikacije, za određivanje da li je unos dobara u carinsko područje Srbije predmet PDV potrebno je ispuniti dva stepena indentifikacije:

  1. da je reč o unosu dobara u carinsko područje Srbije;
  2. da se na taj unos plaća PDV, odnosno da nije oslobođen od plaćanja PDV
  3. da se na taj unos plaća PDV, odnosno da nije oslobođen od plaćanja PDV.

Poreska oslobođenja pri unosu dobara u carinsko područje Srbije propisana su odredbom člana 26. Zakona o PDVovde


PORESKI TRETMAN UVOZA DOBARA


Poreski tretman uvoza dobara u mnogome zavisi od vrste carinski dozvoljenog postupanja sa robom ili upotrebom robe. Naime, odredbom člana 58. Zakona o PDV propisano je da se pri uvozu dobara primenjuju carinski propisi, ako Zakonom o PDVovde nije drukčije određeno, a odredbom člana 59. Zakona o PDVovde propisano je da je za obračun i naplatu PDV pri uvozu dobara nadležan carinski organ koji sprovodi carinski postupak, ako Zakonom o PDVovde nije drukčije određeno. Dakle, za pravilnu primenu obračunavanja i naplate PDV pri uvozu dobara od važnosti su carinski propisi kao i posebne odredbe Zakona o PDV koje regulišu uvoz dobara.


U skladu sa članom 83. Carinskog zakonaovde može se, u skladu sa uslovima propisanim tim zakonom, za robu odrediti carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba bez obzira na njenu vrstu ili količinu, poreklo, odredište ili način otpreme, ako ovim zakonom nije drukčije određeno. Izuzetno, carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba neće se odrediti ako je to u suprotnosti sa merama utvrđenim radi zaštite javne bezbednsti i morala, zdravlja ili života lica, zašite životinja i biljaka, očuvanja životne sredine, zaštite prirodnih retkosti, kulturnog nasleđa, umetničke, istorijske, arheološke, etnološke ili tehnološke vrednosti, zaštite autorskih prava i drugih srodnih prava, prava  industrijske svojine i sl.


U skladu sa članom 5. stav 1. tačka 13) Carinskog zakonaovde, carinski dozvoljeno postupanje sa robom i upotreba je: 

  1. stavljanje robe u carinski postupak;
  2. unošenje robe u slobodnu zonu ili u slobodno skladište;
  3. ponovni izvoz robe iz carinskog područja;
  4. uništavanje robe i 
  5. ustupanje robe u korist države;
Svaki od navedenih postupka poreski je različito tretiran. Na veći broj postupaka plaća se PDV, a za određeni broj postupka propisano je i poresko oslobоđenje. 


Postoje i poreska oslobođenja za određenu robu u okviru svakog ovog postupka. U daljem tekstu izložićemo poreski tretman stavljanja robe u carinski postupak.


PORESKI TRETMAN STAVLJANJA ROBE U CARINSKI POSTUPAK

Prema članu 5. stav 1. tačka 14) Carinskog zakonaovde, stavljanje robe u carinski postupak je:
  • stavljanje robe u slobodan promet; 
  • tranzit robe;
  • carinsko skladištenje robe;
  • aktivno oplemenjivanje robe;
  • perada robe pod carinskom kontrolom;
  • privremeni uvoza robe;
  • pasivno oplemenjivanje robe;
  • izvoz robe,
gde učesnici u postupku stiču prava i obaveze vezane za robu.

U skladu sa članom 84. Carinskog zakonaovde, roba nad kojom treba da se sprovede carinski postupak mora da bude obuhvaćena deklaracijom za taj carinski postupak.  Domaća roba prijavljena za izvoz, pasivno oplemenjivanje, tranzit ili postupak carinskog skladištenja nalazi se pod carinskim nadzorom od trenutka prihvatanja deklaracije do trenutka napuštanja carinskog područja, uništavanja, odnosno do poništenja deklaracije.

Deklaracija  se podnosi:
  1. u pisanoj formi;
  2. elektronskom razmenom podataka, ako to dopuštaju tehničke mogućnosti i ako upotrebu elektronskih sredstava odobri direktor Uprave carina;
  3. usmeno ili drugim radnjama kojima držalac robe zahteva stavljanje robe u carinski postupak, kada je takva mogućnost predviđena propisima.
Deklaracija u pisanoj formi podnosi se na obrascu Jedinstvena carinska isprava (u daljem tekstu JCI), čiji je oblik, sadržina i način podnošenja i popunjavanja propisan Pravilnikom o obliku sadržini, našinu podnošenja i popunjavanja deklaracije drugih obrazaca u carinskom postupkuovde (u daljem tekstu Pravilnik o deklaraciji).

PORESKI TRETMAN STAVLJANJA ROBE U SLOBODNI PROMET


Stavljanjem robe u slobodan promet (što podrazumeva primenu mera trgovinske politike, okončanje propisanih postupaka u vezi sa uvozom robe, kao i naplatu svih propisanih uvoznih dažbina, poreza, akciza i drugih naknada) strana roba stiče status domaće robe. Sa poreskog aspekta ovo je najznačajniji carinski postupak i po pravilu na njega se obračunava PDV, osim ako je članom 26. Zakona o PDV propisano oslobođenje od plaćanja PDV.

Stavljanje robe u slobodan promet vrši se podnošenjem JCI sa deklaracijom – stavljanje robe u slobodan promet,  popunjavanjem Rubrike 1 JCI, i to u prvom delu ove rubrike upisuje se oznaka „UV“ a u drugom delu u pisuje se šifra 4 – stavljanje robe u slobodan prometovde

Rubrika 8 (Primalac) popunjava se tako što se upisuju: 
  • u prvi red (gornji9 desni ugao) –PIB primaoca robe. Ako lice nema PIB, upisuje se odgovarajuća šifra iz Kodeksa šifara 
  • u drugi red – naziv primaoca robe; 
  • u treći red – sedište, odnosno prebivslište ili boravište  i adresa primaoca robe 
Primalac odnosno uvoznik robe je lice za čiji račun se podnosi deklaracija i koje je, u vreme prihvatanja deklaracije vlasnik robe ili ima slična prava raspolaganja robom.

Rubrika 14 (deklrant/zastupnik) popunjava se tako što se upisuju:
  • u prvi red (gornji desni ugao – PIB deklaranta/zastupnika. Ako lice nema PIB upisuje se odgovarajuća šifra iz Kodeksa šifara.
  • u drugi red – naziv deklaranta/zastupnika;
  • u treći red – sedište, prebivalište odnosno boravište i adresa deklaranta / zastupnika.
U slučaju zastupanja navode se podaci o obliku zastupanja, i to:
  • u slučaju neposrednog zastupanja, ispred PIB upisuje se šifra „N”,
  • u slučaju posrednog zastupanja, ispred PIB upisuje se šifra „P”.
Ako je deklarant istovremeno i primalac iz rubrike 8, u desni gornji ugao upisuje se njegov PIB a umesto naziva deklaranta upisuje se „PRIMALAC”.

Rubrika 8 JCI je od značaja za priznavanje prava na odbitak obračunatog PDV pri uvozu dobara kao prethodnog poreza.  

Pored Rubrike 1, 8 i 14, za stavljanje robe u slobodan promet popunjavaju se i rubrike označene brojevima: 2, 3, 5, 6, 7, 15, 15a, 16, 18, 19, 20, 22, 23, 24, 25, 29, 31, 32, 33, 34a, 35, 36, 37, 38, 39, 40, 41, 42, 43, 44, 46, 47, 48, 49 i 54. Način i  postupak popunjavanja ovih rubrika propisan je čl. 11 i 12. Pravilnik o deklaraciji .

Uvoz robe po ovom osnovu po pravilu podeleže obračunu PDV, osim u slučaju ako je uvoz, u skladu sa članu 26. Zakona o PDVovde, oslobođen od plaćanja PDV. Obračun PDV, u skladu sa članom 59. Zakona o PDVovde, vrši nadležna carinica u carinskom postupku stavljanja robe u slobodan promet. Obračun PDV vrši se primenom propisane stope, u zavisnosti od vrste robe koja se stavlja u slobodan promet, na osnovicu koju čini vrednost uvezenog dobra utvrđena po carinskim propisima. 

Carinska vrednost uvezene robe je njena transakcijska vrednost, koju čini stvarno plaćena cena ili cena koju treba platiti za robu koja se prodaje radi izvoza u Republiku Srbiju, a po potrebi usklađena u skladu sa odredbama čl. 46 i 47. Carinskog zakonaovde, a pod uslovima iz člana 39. Carinskog zakonaovde

U osnovicu za obračun PDV, pored carinske vrednosti utvrđene po carinskim propisima uračunava se i:
  1. akciza, carina i druge uvozne dažbine, kao i ostali javni prihodi, osim PDV
  2. svi sporedni troškovi koji su nastali do prvog odredišta u Republici.
Prvim odredištem u Republici smatra se mesto koje je naznačeno u otpremnici ili drugom prevoznom dokumentu, a ako nije naznačeno, mesto prvog pretovara dobara u Republici. 

Carinska vrednost robe utvrđuje se korišćenjem Obrasca deklaracije o carinskoj vrednosti koji je propisan Prilogom 20, koji je sastavni deo Pravilnika o deklaraciji, a način njegovog pupunjavanja propisan je Prilogom 22. U skladu sa ovim Prilogom u rubriku 11(b) upisuje se ukupan iznos posrednih plaćanja u valuti, zaokružen na dva decimalna mesta, ako su navedena u rubrici 8, kao i kurs za preračunavanje u skladu sa članom 54. Carinskog zakonaovde

U rubriku 12 upisuje se dinarski iznos koji predstavlja zbir iznosa iz rubrika 11(a) i 11(b).

U rubriku 17(a) upisuju se ukupni troškovi prevoza do mesta ulaska robe u carinsko područje, ako ti troškovi nisu uključeni u cenu robe, u rubriku 17(b) upisuju se ukupni troškovi utovara, istovara i troškovi rukovanja do mesta ulaska robe u carinsko područje, ako ti troškovi nisu uključeni u cenu robe. U rubriku 17(c) upisuju se troškovi osiguranja robe za vreme prevoza do ulaska u carinsko područje. Navedeni troškovi ulaze u carinsku osnovicu, odnosno poresku osnovicu.

U rubriku 19 upisuju se troškovi prevoza robe unutar carinskog područja, ako:
  • su uključeni u plaćenu cenu robe ili u cenu dospelu za plaćanje, i
  • mogu da se izdvoje.
U rubriku 20 upisuju se troškovi iz člana 47. stav 1. tačka 2) Carinskog zakonaovde

U rubriku 21 upisuju se drugi troškovi koji su uključeni u cenu robe, a koji se ne uračunavaju u carinsku vrednost uvezene robe, s tim što se ti troškovi moraju specificirati. Troškovi iz rubrike 19 i 20 ne ulaze u carinsku osnovicu, ali ulaze u poresku osnovicu. 

Utvrđena osnovica i obračun PDV unosi se u rubriku 47 – obračun dažbina i to tako što se:
  • u prvu podelu (vrsta) upisuje šifra vrste dažbine, u vom slučaju 09 - PDV iz Kodeksa šifara;
  • u drugu podelu (osnovica) upisuje se propisana osnovica za obračun dažbine i PDV zaokružena na dva decimalna mesta,;
  • u treću podelu (stopa) upisuje se stopa PDV;
  • u četvrtu podelu (iznos) upisuje se iznos obračunatog PDV zaokružen na dva decimalna mesta; 
  • u petu podelu (NP) upisuje se šifra načina plaćanja ili obezbeđenja plaćanja carinskog duga iz Kodeksa šifara, i to samo kod prve dažbine u prvom naimenovanju.
Obračunati PDV iz JCI, nadležna carinarnica iskazuje u dokumentu o obračunu uvoznih dažbina zajedno sa ostalim obračunatim uvoznim dažbinam (carina i druge uvozne dažbine). U skladu sa članom 260. Carinskog zakonaovde, obračunati PDV pri uvozu robe po pravilu plaća se najkasnije u roku od osam dana od dana prijema dokumenta o obračunu uvoznih dažbina i PDV.

U skladu sa članom 26. Zakona o PDVovde, u postupku stavljanja robe u slobodan promet PDV se ne obračunava kod:
  1. uvoza letelica koje se pretežno koriste u međunarodnom saobrađaju uključujući iznajmljivanje, popravke i održavanje dobara namenjene opremanju tih letilica;
  2. uvoza brodova koje se pretežno koriste u međunarodnom rečnom saobraćaju uključujući iznajmljivanje, popravke i održavanje dobara namenjenih opremanju tih brodova;
  3. uvoza zlata za potrebe Narodne banke Srbije;
  4. uvoza dobara namenjenih: 
    • službene potrebe diplomatskih i konzularnih predstavništava;
    • službene potrebe međunarodnih organizacija, ako je to predviđeno međunarodnim ugovorom;
    • lične potrebe stranog osoblja diplomatskih i konzularnih predstavništava, uključujući i članove njihovih porodica;
    • lične potrebe stranog osoblja međunarodnih organizacija, uključujući članove njihovih porodica, ako je to predviđeno međunarodnim ugovorom;
  5. uvoz dobara koji se vrši u skladu sa ugovorima o donaciji zaključenim sa državnom zajednicom Srbija i Crna Gora, odnosno Republikom, a tim ugovorom je predviđeno da se iz dobijenih novčanih sredstava neće plaćati troškovi poreza;
  6. uvoz dobara koji se vrši u skladu sa ugovorima o kreditu, odnosno zajmu, zaključenim između državne zajednice Srbija i Crna Gora, odnosno Republike i međunarodne finansijske organizacije, odnosno druge države, kao i između treće strane i međunarodne finansijske organizacije, odnosno druge države u kojem se Republika Srbija pojavljuje kao garant, odnosno kontragarant, ako je tim ugovorima predviđeno da se iz dobijenih novčanih sredstava neće plaćati troškovi poreza;
  7. uvoz dobara i usluga koji se vrši na osnovu međunarodnih ugovora, ako je tim ugovorima predviđeno poresko oslobođenje, osim međunarodnih ugovora iz tač. 16a) i 16b) Zakona o PDVovde
  8. koja se uvoze na osnovu ugovora o donaciji, odnosno kao humanitarna pomoć u skladu sa zakonom kojim se uređuju donacije, odnosno humanitarna pomoć;
  9. za koja je u skladu sa članom 216 i članom 217. stav 1. tačka 6) Carinskog zakonaovde propisano oslobođenje od carine, osim na uvoz motornih vozila. 
O načinu ostvarivanja poreskih oslobođenja pri uvozu dobra izdvajamo:
  • Poresko oslobođenje po osnovu uvoza letilica koje se pretežno koriste u međunarodnom saobrađaju uključujući iznajmljivanje, popravke i održavanje dobara namenjene opremanju tih letilica
Poresko oslobođenje u postupku stavljanja robe u slobodan promet po osnovu uvoza letelica može da ostvari samo lice koje za svoje potrebe uvozi letilicu, koja se pretežno koristi u međunarodnom saobraćaju, uključujući i dobra za popravku i opremanje tih letelica.
 
Poresko oslobođenje po ovom osnovu može da se ostvari ako lice, koje uvozi letilicu i dobra za popravku i druge potrebe letelica, pri uvozu podnese:
  • JCI popunjenu na način propisanim za stvaljanje robe u slobonan promet;
  • Izjavu da će se  letilica pretežno koristiti u međunarodnom vazdušnom saobraćaji.
Da bi se  ostvarilo poresko oslobođenje po ovom osnovu u JCI za stavljanje dobara u slobodan promet koji se podnosi nadležnom carinskom organu pri uvozu letilica koja se pretežno koriste u međunarodnom saobraćaju, u rubrici 8 mora stajati lice koje uvozi letilicu za svoje potrebe, odnosno lice koji je vlasnik letilice, a u rubrici 44 unosi se šifra 2410 i izjava vlasnika letelice koja se uvozi da će se letilica pretežno koristiti u međunarodnom vazdušnom saobraćaju. 

Kad je reč o uslovu pretežnog korišćenja letelice u međunarodnom saobraćaju, pretežnim korišćenjem, saglasno odredbi člana 14. stav 2. Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja poreskih oslobođenja kod PDV sa pravom i bez prava na odbitak prethodnog porezaovde (u daljem tekstu: Pravilnik o poreskim oslobođenjima), smatra se ako u šest meseci koji prethode poreskom periodu, odnosno u šest meseci nakon poreskog perioda, za koji se podnosi poreska prijava, od ukupnog broja letova u tom periodu ostvari ili će ostvariti više od 80% letova u međunarodnom vazdušnom saobraćaju. 
  • Poresko oslobođenje po osnovu uvoza brodova koje se pretežno koriste u međunarodnom rečnom saobraćaju uključujući iznajmljivanje, popravke i održavanje dobara namenjene opremanju tih brodova
Poresko oslobođenje u postupku stavljanja robe u slobodan promet po osnovu uvoza brodova može da ostvari samo lice koje za svoje potrebe uvozi brod, koji se pretežno koristi u međunarodnom rečnom saobraćaju, uključujući i dobra za popravku i opremanje tih brodova.

Poresko oslobođenje po ovom osnovu može da se ostvari ako lice, koje uvozi brod i dobra za popravku i druge potrebe letelica, pri uvozu podnese:
  1. JCI popunjenu na način propisanim za stvaljanje robe u slobonan promet;
  2. izjavu da će se brod pretežno koristiti u međunarodnom rečnom saobraćaji.
Da bi se ostvarilo poresko oslobođenje po ovom osnovu u JCI za stavljanje dobara u slobodan promet koji se podnosi nadležnom carinskom organu pri uvozu broda koji se pretežno koristi u međunarodnom saobraćaju, u rubrici 8 mora stajati lice koje uvozi brod za svoje potrebe, odnosno lice koji je vlasnik broda, a u rubrici 44 unosi se šifra 2430 i izjava vlasnika broda koji se uvozi da će se brod pretežno koristiti u međunarodnom saobraćaju. 

Pretežnim korišćenjem broda u međunarodnom rečnom saobraćaju, saglasno odredbi člana 16. stav 2. Pravilnika o poreskim oslobođenjima, smatra se ako lice, koje uvozi brod, u šest meseci koji prethode poreskom periodu, odnosno u šest meseci nakon poreskog perioda, za koji se podnosi poreska prijava, od ukupnog broja plovidbi u tom periodu ostvari ili će ostvariti više od 80% plovidbi u međunarodnom rečnom saobraćaju.
  • Poresko oslobođenje po osnovu uvoza dobara namenjenih za službene potrebe diplomatskih i konzularnih predstavništava, službene potrebe međunarodnih organizacija, ako je to predviđeno međunarodnim ugovorom i lične potrebe stranog osoblja diplomatskih i konzularnih predstavništava, ključujući i članove njihovih porodica, lične potrebe stranog osoblja međunarodnih organizacija, uključujući članove njihovih porodica, ako je to predviđeno međunarodnim ugovorom
Odredbom člana 24. stav 1. tačka 16) Zakona o PDV propisano je poresko oslobođenje za PDV na dobra namenjena za:                                       
  • službene potrebe diplomatskih i konzularnih predstavništava;
  • službene potrebe međunarodnih organizacija, ako je to predviđeno međunarodnim ugovorom;
  • lične potrebe stranog osoblja diplomatskih i konzularnih predstavništava, uključujući i članove njihovih porodica;
  • lične potrebe stranog osoblja međunarodnih organizacija, uključujući članove njihovih porodica, ako je to predviđeno međunarodnim ugovorom;
U skladu sa članom 26. stav 1. tačka 1) Zakona o PDV, diplomatska predstavništva i konzularna predstavništva i međunarodne organizacije kao i njihovo osoblje, poresko oslobođenje po ovom osnovu mogu da ostvare i uvozom dobara.

Poresko oslobođenje po ovom osnovu diplomatska predstavništva i međunarodne organizacije mogu da se ostvari ako nadležnom carinskom organu podnesu:
  1. JCI popunjenu na način propisanim za stvaljanje robe u slobodan promet;
  2. original službenog naloga za uvoz dobara bez PDV. 
U JCI za stavljanje dobara u slobodan promet koji se podnosi nadležnom carinskom rganu pri uvozu dobara za službene potrebe diplomatskih i konzularnih predstavništava i međunarodnih organizacija, mora sadržavati podatak u rubrici 8  obrasca JCI da je primalac, odnosno vlasnik robe, to diplomatsko predstavništvo ili međunarodna organizacija, a u rubrici 44 unosi se jedna od  šifara 2461 ili 2462, u zavisnosti ko je uvoznik – diplomatsko predstavništvo ili međunarodna organizacija i  podaci o Službemom nalogu za uvoz dobara bez PDV.

Službeni nalog za uvoz dobara bez PDV izdaje ovlašćeno lice diplomatskog, odnosno konzularnog predstavništva ili međunarodne organizacije, na osnovu prethodno dobijene osnovne potvrde od strane ministarstva za inostrane poslove. Službeni nalog daje se na Obrscu SNPDV – Službeni nalog za nabavku dobara i usluga i uvoz dobara, bez PDV.

Službeni nalog izdaje se u tri primerka od kojih se dva daju nadležnoj carinarnici, a treći primerak zadržava diplomatsko, odnosno konzularno predstavništvo ili međunarodna organizacija.

Strano osoblje diplomatskih i konzularnih  predstavništava i međunarodnih organizacija, poresko oslobođenje po osnovu uvoza dobara za lične potrebe i potrebe njihovih porodica mogu da ostvare ako nadležnom carinskom organu podnesu:
  1. JCI popunjenu na način propisanim za stvaljanje robe u slobodan promet;
  2. Original naloga za uvoz dobara bez PDV za lične potrebe. 
U JCI za stavljanje dobara u slobodan promet koji se podnosi nadležnom carinskom organu pri uvozu dobara za lične potrebe stranog osoblja diplomatskih i konzularnih predstavništava i međunarodnih organizacija, mora sadržavati podatak u rubrici 8 obrasca JCI da je primalac, odnosno vlasnik robe strano osoblje diplomatskog i konzularnog  predstavništva, odnosno međunarodne organizacije, a u rubrici 44 unosi se jedna od šifara – 2463 ili 2464, u zavisnosti ko je uvoznik – osoblje diplomatskog predstavništva ili međunarodna organizacija, i podaci o Službenom nalogu za uvoz dobara bez PDV.

Nalog za uvoz dobara bez PDV izdaje ovlašćeno lice diplomatskog, odnosno konzularnog predstavništva, odnosno međunarodne organizacije, na osnovu prethodno dobijene osnovne potvrde od strane ministarstva nadležnog za inostrane poslove. Nalog se izdaje na Obrscu LNPDV – Nalog za nabavku dobara i usluga i uvoz dobara, bez PDV, za lične potrebe nosioca prava.

Nalog se izdaje u tri primerka od kojih se dva daju nadležnoj carinarnici, treći primerak zadržava diplomatsko, odnosno konzularno predstavništvo ili međunarodna organizacija. 
  • Poresko oslobođenje za dobra koja se uvoze na osnovu ugovora o donaciji, odnosno kao humanitarna pomoć
Odredbom člana 26. stav 1. tačka 1a) Zakona o PDV propisano je da se PDV ne plaća na dobra koja se uvoze na osnovu ugovora o donaciji, odnosno kao humanitarna pomoć. Poresko oslobođenje po ovom osnovu može da se ostvari pod uslovom da se uvoz dobara u svemu vrši u skladu sa Zakonom o donaciji i humanitarnoj pomoći. 

Prema Zakonu o donacijama i humanitarnoj pomoćiovde donacije i humanitarnu pomoć mogu da primaju državni organi, jedinice lokalne samouprave, javna preduzeća, javne ustanove, druge organizacije i zajednice koje ne ostvaruju dobit, kao i domaće i strane humanitarne organizacije (u daljem tekstu: primalac donacije).

Prema članu 2. Zakonaovde o donacijama donacije i humanitarna pomoć mogu biti u robi, uslugama, novcu, hartijama od vrednosti, imovinskim i drugim pravima. 
Predmet donacije ne mogu biti duvan i duvanske prerađevine, alkoholna pića i putnički automobili. 

Poresko oslobođenje po ovom osnovu mogu da ostvare navedena lica  koja su, pri uvozu podnela :
  1. JCI popunjenu na način propisanim za stvaljanje robe u slobonan promet;
  2. Ugovor o donaciji I humanitarnoj pomoći
Da bi se  ostvarilo poresko oslobođenje po ovom osnovu u JCI u rubruci 8, mora se naznačiti lice koje je primalac donacije, odnosno humanitarne pomoći. Poresko oslobođenje može da ostvari samo ako je primalc donacije lice koje je u skladu sa članom 1. Zakona o donaciji ovlašćeno da prima donaciju ili humanitarnu pomoć.

U vezi sa ostvarivanjem poreskog oslobođenja za dobra koja se uvoze po osnovu ugovora o donaciji, odnosno kao humanitarna pomoć, navodimo mišljenje Ministarstva finansija broj 413-00-895/2007-04 od 17.7.2007: 

"Odredbom člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Službeni glasnik RS", br. 84/04, 86/04 - ispravka, 61/05 i 61/07 - u daljem tekstu: Zakon) propisano je, da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku. 

Saglasno odredbi člana 26. stav 1. tačka 1a) Zakona, PDV se ne plaća na uvoz dobara koja se uvoze na osnovu ugovora o donaciji, odnosno kao humanitarna pomoć. 

Prema odredbi člana 1. stav 1. Zakona o donacijama i humanitarnoj pomoći ("Službeni list SRJ", br. 53/01, 61/01, 36/02 i "Službeni glasnik RS", broj 101/05), državni organi, jedinice lokalne samouprave, javna preduzeća, javne ustanove, druge organizacije i zajednice koje ne ostvaruju dobit, kao i domaće i strane humanitarne organizacije mogu primati donacije i humanitarnu pomoć. 

Odredbom člana 2. Zakona o donacijama i humanitarnoj pomoći propisano je da donacije i humanitarna pomoć, u smislu ovog zakona, mogu biti u robi, osim duvana i duvanskih prerađevina, alkoholnih pića i putničkih automobila, uslugama, novcu, hartijama od vrednosti, imovinskim i drugim pravima. 

U skladu sa navednim zakonskim odredbama, na uvoz podloge za rukometni teren (Gerflor/Taraflex) i rukometnih golova koje, kao donaciju, dobija Rukometni savez Srbije od Evropske rukometne federacije, PDV se ne plaća, pod uslovom da se uvoz ovih dobara vrši za račun Rukometnog saveza Srbije, što znači da je Rukometni savez Srbije u Jedinstvenoj carinskoj ispravi za stavljanje robe u slobodan promet, tj. uvoz dobara, izdatoj u skladu sa carinskim propisima, naveden kao vlasnik robe (dobara) koja se uvozi, kao i pod uslovom da se uvoz u svemu vrši prema odredbama Zakona o donacijama i humanitarnoj pomoći. Utvrđivanje da li se uvoz vrši u skladu sa pomenutim zakonom sprovodi nadležni carinski organ
  • Poresko oslobođenje za dobra koja se uvoze, a za koja je Carinskim zakonom propisano oslobođenje od carine, osim na uvoz motornih vozila
Članom 26. stav 1. tačka 7) Zakona o PDV propisano je oslobođenje od plaćanja PDV na uvoz dobara za koja je Carinskim zakonom propisano oslobođenje od plaćanja carine. Dakle, poresko oslobođenje iz člana 26. tačka 7) Zakona o PDV može se ostvariti pod uslovom da je na uvoz dobara ostvareno carinsko oslobođenje iz člana 216. i člana 217. stav 1. tačka 6) Carinskog zakonaovde

Poresko oslobođenje po ovom osnovu ostvaruje se podnošenjem JCI popunjene na način propisanim za stvaljanje robe u slobodan promet uz direktnu primenu odredbe člana 26. stav 1. tačka 7) Zakona o PDV. Poresko oslobođenje po ovom osnovu može ostvariti samo lice koje je kao primalac, odnosno vlasnik robe naveden u rubrici 8. JCI a u rubrici 44 unosi se jedna od  šifara 1611 do 1626 i 1716, u zavisnosti od vrste poreskog oslobođenja.

PLAĆANJE OBRAČUNATOG PDV PRI UVOZU DOBARA

Obračunati PDV pri uvozu dobara u svakom od carinski dozvoljenim postupcima i upotrebe robe, dužno je da plati lice koje uvozi dobro, odnosno primalac robe. To mogu da budu :
  1. pravna lica i preduzetnici, koji su istovremeno i evidentirani obveznici PDV;
  2. pravna lica i preduzetnici, koji nisu evidentirani obveznici PDV;
  3. fizička lica koja uvoze dobra za svoje potrebe.
U skladu sa članom 10. stav 1. tačka 5) Zakona o PDV sva ova lica plaćaju obračunati PDV pri uvozu dobara u svojstvu poreskog dužnika, i oni se kad je reč o plaćanju PDV pri uvozu dobara nazivaju zajedničkim imenom poreski dužnici. Razlika između njih je samo u činjenici da poreski dužnici, koji su istovremeno i evidentirani obveznici PDV, imaju pravo da obračunati PDV pri uvozu dobara odbiju od svoje dugovane obaveze za PDV kao prethodni porez, o čemu će kasnije biti nešto više reči.

Carinski organ, kao nadležni organ za obračun i naplatu PDV, u smislu člana 59. Zakona o PDV vrši, u carinskom postupku, izdavanje računa ili drugog dokumenta o obračunatoj, carini, drugim uvoznim dažbinama, akcizi, PDV i drugim javnim prihodima. Carinski dokument o obračunatim javnim prihodima nadležni carinski organ izdaje nakon završenog carinskog postupka. U skladu sa članom 260. Carinskog zakonaovde, obračunati PDV pri uvozu robe plaća se najkasnije u roku od osam dana od dana prijema dokumenta o obračunatom PDV.
 
PRAVO NA ODBITAK PRETHODNOG POREZA OBRAČUNATOG PRI UVOZU DOBARA

U članu 27. Zakona o PDV definisan je pojam prethodnog poreza prema kojem prethodni porez je iznos PDV-a obračunat u prethodnoj fazi prometa ili plaćen prilikom uvoza, koji obveznik PDV može da odbije od PDV-a koji duguje. Iz navedene definicija pojma prethodnog poreza zaključuje se da je prethodni porez koji obveznik može da odbije od dugovanog PDV i PDV koji je plaćen pri uvozu dobara. Tri su uslova za priznavanje prava na odbitak PDV obračunatog pri uvozu dobara :
  1. da je poreski dužnik istovremeno i obveznik PDV;
  2. da je obračunati PDV pri uvozu dobara plaćen;
  3. da poreski dužnik – obveznik PDV ispunjava uslove za priznavanje prava na odbitak prethodnog poreza plaćenog pri uvozu dobara. 
U poređenju sa pravom na priznavanje prethodnog poreza obračunatog u unutrašnjem prometu, PDV pri uvozu može da se odbije kao prethodni porez samo ako je i plaćen. Kod unutrašnjeg prometa, dovoljno da je PDV obračunat od strane prethodnog učesnika u prometu, uz ispunjenje ostala dva uslova. 

Kad je reč o uslovima za odbitak prethodnog poreza oni su propisani odredbom člana 28. Zakona o PDV, i njih možemo uslovno podeliti na formalne i suštinske. 

Suštinski (materijalni) uslov propisan je članom 28. stav 1. Zakona o PDV, prema kojem pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako dobra nabavljena u zemlji ili iz uvoza i primljene usluge koristi ili će ih koristiti  za promet dobara i usluga: 
  1. koji  je oporeziv PDV;
  2. za koji u skladu sa članom 24. Zakona o PDV postoji oslobođenje od plaćanja PDV-a, sa pravom na poreski odbitak;
  3. koji je izvršen u inostranstvu ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici. 
Formalni uslov propisan je članom 28. stav 2. Zakona o PDV, prema kojem pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako poseduje:
  1. račun, ili drugi dokument koji služi kao račun, izdat od strane drugog obveznika u prometu, o iznosu obračunatog prethodnog poreza, u skladu sa ovim zakonom; 
  2. dokument o izvršenom uvozu dobara, u kojem je iskazan prethodni porez, odnosno kojim se potvrđuje da je primalac ili uvoznik tako iskazani PDV platio prilikom uvoza.    
Dakle da zaključimo pravo na odbitak prethodnog poreza obračunatog PDV pri uvozu dobara može da se ostvari ako :
  1. ako je poreski dužnik obeznik PDV ;
  2. ako uvezena dobra koristi ili će ih koristiti za obavljanje prometa koji je oporeziv, oslobođen sa pravom na odbitak prethodnog poreza i za  promet izvršen u inostranstvu, ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak da je izvršen u Republici.
  3. ko poseduje carinski račun o obračunatom PDV pri uvozu dobara i ako je  taj račun plaćen. 
Pravo na odbitak prethodnog poreza plaćenog pri uvozu obveznik može da ostvari u onom poreskom periodu u kojem je plaćen. Kada je reč o poreskom periodu u kome obveznik stiče pravo na odbitak prethodnog poreza, u praksi postoje slučajevi da obveznici, zbog trenutne nelikvidonosti, nisu u stanju da plate celokupan carinski račun u kojem je pored obračunatog PDV obračunata i carina i druge uvozne dažbine, pa izvrše delimično plaćanje tog računa. Postavilo se pitanje da li, u ovakvim slučajevima, obveznik može da ostvari pravo na prethodni porez i u kom iznosu, odnosno da li celokupan iznos delimične uplate može da opredeli kao uplatu koja se odnosi na iznos obračunatog PDV pri uvozu i po tom osnovu ostvari pravo na prethodni porez. 

Ministarstvo finansija po ovom pitanju zauzelo je stav izrađen kroz službeno mišljenje broj 413-002357/2006-04 od 11.10.2006, da u slučaju delimične uplate carinskog računa obveznik može da ostvari pravo na prethodni porez, ali u srazmernom iznosu koji odgovara učešću iznosa obračunatog PDV u ukupnom iznosu carinskog računa. Ovaj stav ministarstva prenosimo u celini.                       

"Odredbom člana 27. Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS", br. 84/04, 86/04 - ispravka i 61 /05 - u daljem tekstu: Zakon) propisano je, da je prethodni porez iznos PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa dobara i usluga, odnosno plaćen pri uvozu dobara, a koji obveznik može da odbije od PDV koji duguje.
 
Prema odredbi člana 28. stav 1. Zakona, pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako dobra nabavljena u Republici ili iz uvoza, uključujući i nabavku opreme, kao i objekata za vršenje delatnosti i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata, odnosno primljene usluge, koristi ili će ih koristiti za promet dobara i usluga: 
  1. koji je oporeziv PDV;
  2. za koji u skladu sa članom ovog zakona postoji oslobođenje od plaćanja PDV; 
  3. koji je izvršen u inostranstvu, ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici.
Pravo na odbitak prethodnog poreza, prema odredbi člana 28. stav 2. Zakona, obveznik može da ostvari ako poseduje račun izdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnog poreza, u skladu sa ovim zakonom ili dokument o izvršenom uvozu dobara, u kojem je iskazan prethodni porez, odnosno kojim se potvrđuje da je primalac ili uvoznik tako iskazani PDV platio prilikom uvoza. 

Odredbom stava 3. istog člana Zakona, propisano je da u poreskom periodu u kojem su ispunjeni uslovi iz st. 1. i 2. člana 28. Zakona, obveznik može da odbije prethodni porez od dugovanog PDV, i to: 
  1. obračunati i iskazani PDV za promet dobara i usluga, koji je ili će mu biti izvršen od strane drugog obveznika u prometu;
  2. PDV koji je plaćen prilikom uvoza dobara.
Saglasno odredbi stava 4. istog člana Zakona, pravo na odbitak prethodnog poreza nastaje danom ispunjenja uslova iz st. 1.- 3. ovog člana.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, a uz ispunjenje propisanih uslova, obveznik PDV koji je za uvoz dobara izvršio delimično plaćanje iznosa iskazanog u carinskom računu, ima pravo na odbitak iznosa plaćenog PDV. U ovom slučaju, iznos plaćenog PDV utvrđuje se primenom procenta učešća dugovanog PDV u ukupnom iznosu iskazanom u konkretnom carinskom računu na iznos koji je plaćen po tom carinskom računu.

U  praksi se, takođe kao sporno pitanje  pokazalo ko može da ostvari i na koji način obračunati PDV pri uvozu, kada obveznik uvoz dobara vrši preko posrednika, ili kada obveznik koji vrši uvoz dobara ovlasti špeditera da u postupku carinjenja zajedno sa drugim uvoznim dažbinama, u ime njega uplati obračunati PDV.

Budući da se pravo na odbitak prethodnog poreza može ostvariti samo ako se dobra i usluga koriste ili će se koristiti za poslovne svrhe, odnosno za promet dobara i usluga iz člana 28. stav 1. Zakona o PDV-u, pravo na odbitak PDV obračunatog pri uvozu može da ostvari samo obveznik za čiji se račun uvozi, jer samo lice koje raspolaže sa uvezenim dobrima može oceniti da li se uvezena dobra koriste za svrhe iz člana 28. stav 1. Zakona.

Dakle, pravo na odbitak prethodnog poreza može da ostvari samo obveznik koji je u carinskim dokumentima označen kao primalac, odnosno vlasnik uvezene robe, (u rubrici 8 JCI) naravno, pod uslovom da ispunjava propisani uslov iz člana 28. stav 1. Zakona i pod uslovom da ima dokaz da je PDV pri uvozu plaćen bez obzira ko je stvarno izvršio uplatu obračunatog PDV-a (posrednik, špediter).
Isto važi i u slučaju kada špediter, koji za račun uvoznika i vlasnika robe vrši usluge u postupku uvoza i carinjenja, plati obračunati PDV za račun uvoznika.

O ovome prenosimo stav Ministarstva finansija dat kroz mišljenje broj 413-00- 2820/2010-04 od 27.9.2010 godine, kojeg prenosimo u celini:

Odredbama člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Službeni glasnik RS", br. 84/04, 86/04 - ispravka, 61/05 i 61/07 - u daljem tekstu: Zakon) propisano je, da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga (u daljem tekstu: promet dobara i usluga) koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku. 

Uvoz je svaki unos dobara u carinsko područje Republike ( član 7. Zakona). 

Prema odredbi člana 10. stav 1. tačka 5) Zakona, poreski dužnik, u smislu ovog zakona, je lice koje uvozi dobro. 

Na PDV pri uvozu dobara primenjuju se carinski propisi, a za obračun i naplatu PDV pri uvozu dobara nadležan je carinski organ koji sprovodi carinski postupak, ako ovim zakonom nije drukčije određeno (odredbe čl. 58. i 59. Zakona). 

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, na uvoz dobara PDV se obračunava po propisanoj poreskoj stopi i plaća u skladu sa Zakonom, osim kada je reč o uvozu dobara za koji je odredbama člana 26. Zakona propisano poresko oslobođenje. 

Odredbom člana 27. Zakona propisano je, da je prethodni porez iznos PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa dobara i usluga, odnosno plaćen pri uvozu dobara, a koji obveznik može da odbije od PDV koji duguje. 

Prema odredbama člana 28. stav 1. Zakona, pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako dobra nabavljena u Republici ili iz uvoza, uključujući i nabavku opreme, kao i objekata za vršenje delatnosti i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata, odnosno primljene usluge, koristi ili će ih koristiti za promet dobara i usluga: 
  1. koji je oporeziv PDV;
  2. za koji u skladu sa članom 24. ovog zakona postoji oslobođenje od plaćanja PDV; 
  3. koji je izvršen u inostranstvu, ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici.
Pravo na odbitak prethodnog poreza, prema odredbi člana 28. stav 2. Zakona, obveznik može da ostvari ako poseduje račun izdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnog poreza, u skladu sa ovim zakonom ili dokument o izvršenom uvozu dobara, u kojem je iskazan prethodni porez, odnosno kojim se potvrđuje da je primalac ili uvoznik tako iskazani PDV platio prilikom uvoza. 

Odredbama stava 3. istog člana Zakona propisano je, da u poreskom periodu u kojem su ispunjeni uslovi iz st. 1. i 2. člana 28. Zakona, obveznik može da odbije prethodni porez od dugovanog PDV, i to: 
  1. obračunati i iskazani PDV za promet dobara i usluga, koji je ili će mu biti izvršen od strane drugog obveznika u prometu;
  2. PDV koji je plaćen prilikom uvoza dobara.
Saglasno odredbi stava 4. istog člana Zakona, pravo na odbitak prethodnog poreza nastaje danom ispunjenja uslova iz st. 1-3. ovog člana.

Shodno navedenim zakonskim odredbama, kada je reč o pravu na odbitak PDV pri uvozu dobara, mišljenja smo da ovo pravo ima isključivo obveznik PDV - stvarni vlasnik dobara koja se uvoze, pod sledećim uslovima: da poseduje dokument o izvršenom uvozu dobara, u kojem je iskazan PDV obračunat od strane nadležnog carinskog organa, dokument kojim se potvrđuje da je obračunati PDV plaćen, kao i da uvezena dobra koristi ili da će ih koristiti za promet sa pravom na odbitak prethodnog poreza, tj. za oporezivi promet, za promet za koji je propisano poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza, odnosno za promet koji se vrši u inostranstvu ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici.
Obveznik PDV koji vrši uvoz dobara za stvarnog vlasnika nema pravo da PDV plaćen pri uvozu dobara odbije kao prethodni porez. Naime, sa aspekta primene Zakona, u ovom slučaju reč je o usluzi uvoza dobara za koju, ako je vrši obveznik PDV, postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV u skladu sa Zakonom.

Commercium.rsCopyright © 2018, Commercium
Designed by:  Built by: M.G.soft